Ni „s” od separatizma

Glavni urednik časopisa „Nova srpska politička misao” Đorđe Vukadinović uvredio je na stranicama „Politike” sve građane Srbije koji se javno i na legalan način zalažu za usvajanje Predloga statuta Vojvodine. On ih je u napisu „Spas obraza” („Politika”, 31. marta) neosnovano optužio za ugrožavanje teritorijalnog integriteta Srbije. Drugim rečima – za veleizdaju.

Glavnom uredniku „Nove srpske političke misli” izgleda da ni na kraj pameti nije palo da neko može drugačije da misli nego on i njegovi politički istomišljenici. I da pri tom ne bude – izdajnik.

Patriota Vukadinović otkrio je, međutim, i dobre stvari u antisrpskoj uroti povodom Predloga statuta Vojvodine. On s tim u vezi tvrdi: „Pre svega, uprkos očiglednim naporima da se čitava stvar nekako ušuška i skloni iz fokusa javnosti, skandalozni Predlog statuta ipak je zabrinuo obične građane širom Srbije i skrenuo pažnju na problem daljeg ugrožavanja teritorijalnog integriteta, malčice je alarmirao onaj državotvorni deo srpskog vladajućeg bloka i prenuo iz postizborne letargije opozicioni politički korpus”.

Politički analitičar Vukadinović, međutim, ne navodi izvor koji potvrđuje da je „skandalozni Predlog statuta zabrinuo obične građane širom Srbije i skrenuo pažnju na problem daljeg ugrožavanja teritorijalnog integriteta” ove zemlje. To je, najblaže rečeno, metodološki problematično.

On je, ipak, na reč, najpre „umirio” čitaoce opaskom da je „Predlog statuta, u obliku u kome je predložen, zapravo, propao”. Potom je „objasnio” da je „ono čemu prisustvujemo ovih meseci”, u stvari, „pokušaj da se, uz što manje lomova u vladajućoj stranci, nekako iskontroliše šteta i istovremeno spase obraz ’glavnog i odgovornog’ u čitavoj ovoj stvari – predsednika pokrajinskog Izvršnog veća i prvog čoveka vojvođanskih demokrata Bojana Pajtića”.

Ako je verovati Vukadinoviću, od Pajtića su u ovoj antisrpskoj raboti glasniji i gori bili samo predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, kojeg su kao izdajnika prepoznali još Miloševićevi agitpropovci – „i Pastori”. Autor je, očigledno, aludirao na lidere Saveza vojvođanskih Mađara – oca i sina – Ištvana i Balinta Pastora. On pri tom nije našao za shodno čak ni da pomene njihova imena i funkcije. A i zašto bi kada je, jelte, opštepoznato „da su oni svi isti”, a to će reći da su svi vojvođanski Mađari separatisti.

Međutim, ni u jednom programu političkih stranaka u Vojvodini, a isto tako i njihovoj političkoj praksi, nema ni „s” od separatizma. Naprotiv. Pripadnici nacionalnih manjina u Vojvodini, a među njima i Mađari, lojalni su građani Srbije. To nedvosmisleno potvrđuju svi relevantni statistički pokazatelji koji svedoče da su među onima koji najdoslednije poštuju njene institucije. U samom su vrhu piramide ovdašnjih savesnih građana kada je u pitanju redovno plaćanje poreza, odazivanje na vojnu i sve druge obaveze prema državi. Čak su se i u Miloševićevo vreme u nesrazmerno velikom broju prema svom učešću u ukupnoj populaciji Srbije odazvali pozivu na mobilizaciju. Ali, izgleda, sve to ništa ne vredi „Pastorima” kada se na njih okomi patriota Vukadinović.

Novinar