Mirko i slava

Nekad su deci kao junaci nuđeni partizančići Mirko i Slavko. Današnjoj mladeži ponuđen je kao uzor opet jedan Mirko (zasad bez Slavka). To je student koji se ne bori s neprijateljima nego s tajnama nauke, a uz hrabrost i visprenost, u osvajanje znanja ide vedar i nasmejan. I ne dolazi iz stripa, nego sa TV ekrana. On je pobednik „Laboratorije slavnih”, predstavnik Srbije na međunarodnom konkursu za izbor najboljeg mladog „prezentera nauke”.

Ta titula podrazumeva da se o nauci govori – zabavno. Što neobičnije, duhovitije, plastičnije – to bolje. Poželjni su slikoviti primeri, šaljiva poređenja, neočekivani obrti... I sve to u tri minuta, a u vezi sa genetikom, geologijom, geometrijom...

Nije ni malo slučajno što je ideja (a ne samo upriličenje) o „Laboratoriji slavnih”, stopostotno televizijska. Medij je stigao do razvojne faze u kojoj je zabava dominirajući element, šta god da je osnova programskog sadržaja – vesti, kultura, sport, obrazovanje. Nauka nije izuzetak. I ona je pristala na postupke šarmantnog zavođenja, ali njoj više nije dovoljan stil Artura Klarka ili Dejvida Belamija, ona sada traži svoje „montipajtonovske” majstore, svoje Borate, Oskare, Šodere...

O tom uverenju da je na televiziji od svega, pa i od znanja, potrebno praviti „adrenalinsku atrakciju”, pa i kalambur, govori način na koji Marko Živić vodi srednjoškolski kviz „Zdravo, Evropo”. Dok se njegov prethodnik, Dubravko Jovanović, svojim intervencijama trudio da atmosfera živne, da takmičare opusti, da ih podstakne na igru, ali ipak ozbiljnu, novi voditelj ukom, bukom i frkom po svaku cenu gledalište iritira, a učesnike možda i frustrira.

Radio-televiziji Srbije, inače, sva priznanja što se prihvatila ova dva međunarodna projekta – „Zdravo, Evropo” (u saradnji sa EU) i „Laboratorije slavnih” (u saradnji sa Britanskim savetom). Oba ova ciklusa u skladu su s dugom, dobrom tradicijom njenih školskih, obrazovnih, naučnih redakcija, obe imaju odličnu „logističku” podršku njihovih urednika i saradnika.

Upravo od tih ljudi s iskustvom i osećanjem za meru valja očekivati da tretman nauke i znanja zadrže u granicama koje ih neće sasvim prebaciti na teren rijaliti šoua i sličnih bezvrednih zanimacija, a time i novostvorene heroje nauke i znanja držati podalje od Maca, Mikija i sličnih „zvezda” estradnog tipa. Kad već ima šansu (i moć) da lansira prototipove za (o)ponašanje u svim generacijama svog gledališta, televizija svoju (sme li se reći?) vaspitnu obavezu ima najpre prema mlađima.

A Mirku Đorđeviću, simpatičnom tumaču „seksualne selekcije”, svaka čast i sve čestitke, sa željom da ga predstojeći prezenterski rad na televiziji ne odvoji od nauke i da veoma privlačnu, no ipak relativnu medijsku slavu ne zameni slavom koju bi mu mogla doneti nauka. Na RTS-u je da svih osmoro sjajnih finalista pokuša da veže za sebe – na njima je da taj izazov prihvate razumno i pametno ga iskoriste.