Мирко и слава

Некад су деци као јунаци нуђени партизанчићи Мирко и Славко. Данашњој младежи понуђен је као узор опет један Мирко (засад без Славка). То је студент који се не бори с непријатељима него с тајнама науке, а уз храброст и виспреност, у освајање знања иде ведар и насмејан. И не долази из стрипа, него са ТВ екрана. Он је победник „Лабораторије славних”, представник Србије на међународном конкурсу за избор најбољег младог „презентера науке”.

Та титула подразумева да се о науци говори – забавно. Што необичније, духовитије, пластичније – то боље. Пожељни су сликовити примери, шаљива поређења, неочекивани обрти... И све то у три минута, а у вези са генетиком, геологијом, геометријом...

Није ни мало случајно што је идеја (а не само уприличење) о „Лабораторији славних”, стопостотно телевизијска. Медиј је стигао до развојне фазе у којој је забава доминирајући елемент, шта год да је основа програмског садржаја – вести, култура, спорт, образовање. Наука није изузетак. И она је пристала на поступке шармантног завођења, али њој више није довољан стил Артура Кларка или Дејвида Беламија, она сада тражи своје „монтипајтоновске” мајсторе, своје Борате, Оскаре, Шодере...

О том уверењу да је на телевизији од свега, па и од знања, потребно правити „адреналинску атракцију”, па и каламбур, говори начин на који Марко Живић води средњошколски квиз „Здраво, Европо”. Док се његов претходник, Дубравко Јовановић, својим интервенцијама трудио да атмосфера живне, да такмичаре опусти, да их подстакне на игру, али ипак озбиљну, нови водитељ уком, буком и фрком по сваку цену гледалиште иритира, а учеснике можда и фрустрира.

Радио-телевизији Србије, иначе, сва признања што се прихватила ова два међународна пројекта – „Здраво, Европо” (у сарадњи са ЕУ) и „Лабораторије славних” (у сарадњи са Британским саветом). Оба ова циклуса у складу су с дугом, добром традицијом њених школских, образовних, научних редакција, обе имају одличну „логистичку” подршку њихових уредника и сарадника.

Управо од тих људи с искуством и осећањем за меру ваља очекивати да третман науке и знања задрже у границама које их неће сасвим пребацити на терен ријалити шоуа и сличних безвредних занимација, а тиме и новостворене хероје науке и знања држати подаље од Маца, Микија и сличних „звезда” естрадног типа. Кад већ има шансу (и моћ) да лансира прототипове за (о)понашање у свим генерацијама свог гледалишта, телевизија своју (сме ли се рећи?) васпитну обавезу има најпре према млађима.

А Мирку Ђорђевићу, симпатичном тумачу „сексуалне селекције”, свака част и све честитке, са жељом да га предстојећи презентерски рад на телевизији не одвоји од науке и да веома привлачну, но ипак релативну медијску славу не замени славом коју би му могла донети наука. На РТС-у је да свих осморо сјајних финалиста покуша да веже за себе – на њима је да тај изазов прихвате разумно и паметно га искористе.