Ograde na severu Bačke

Sloboda kretanja građana zagarantovana je brojnim međunarodnim poveljama, kao i Ustavom Srbije, ali to, sudeći po ponašanju odbornika u skupštinama opština Senta i Subotica, izgleda da ne važi za sever Bačke.
Prvo su odbornici u SO Senta doneli deklaraciju kojom odbijaju mogućnost da bilo ko u procesu readmisije bude vraćen na teritoriju te opštine. Za neupućene, u pitanju je obaveza Srbije, na putu evropskih integracija, da primi nazad svoje građane koji borave u evropskim zemljama bez važećih dokumenata. Taj sporazum stupa na snagu u januaru iduće godine.

Preciznih podataka o broju povratnika nema, pa se procenjuje da u pitanju između 50.000 i 150.000 ljudi.

Naravno, ne radi se o kolektivnom "proterivanju", niti će na granice Srbije odjednom nagrnuti kolone beskućnika koje treba udomiti. To je dugoročan proces u kome će u svakom pojedinačnom slučaju prethodno biti proverena sva dokumenata, odnosno da li se doista radi o našim državljanima koji su pre odlaska na Zapad imali boravište u Srbiji.

Od Vlade Srbije se tek očekuje da sačini program prihvata tih ljudi, da pronađe finansijska sredstva, verovatno da zatraži pomoć i podršku evropskih institucija koje raspolažu određenim fondovima za ovakve slučajeve.

Putem Sente u kojoj će, ako se i pojavi neki povratnik, Skupština opštine proveravati njegovo porodično stablo i izdavati odobrenje za nastanjivanje samo ako papirima (još se ne zna kojim) dokaže da vodi poreklo odatle, krenula je prekjuče i Subotica. Na predlog partija vojvođanskih Mađara, većinom glasova, usvojena je deklaracija o tome da se u sklopu readmisije na teritoriju ove opštine prime samo oni koji su pre odlaska imali ovde boravište. U obrazloženju odbornici su se pozvali na onaj isti Ustav Srbije koji garantuje slobode kretanja, ali istovremeno zabranjuje i menjanje nacionalne strukture u mestima gde su manjine u većini. To, u prevodu, znači da u Suboticu mogu da se u većem broju vrate samo Mađari, ako takvih bude u readmisiji. O solidarnosti, ljudskim nevoljama i sudbinama, evropskim pravilima u "evropskoj regiji", kako Vojvodinu vole da nazivaju isti ovi odbornici, ovaj put nije bilo ni reči.

Zbog svega toga valjalo bi podsetiti na jedno drugo vreme, a isti grad, upravo Suboticu. U pitanju je revolucionarna, 1956. godina, vreme žestokih potresa u susednoj Mađarskoj. Tada su Subotičani raširenih ruku primili kolone suseda Mađara koji su bežali od velikog zla u svojoj zemlji. Podelili su sa njima i hranu i krov nad glavom. Nisu ih pitali da li će tu ostati i promeniti nacionalnu strukturu stanovništva na severu Bačke. Niko se ni u ostatku Srbije nije bunio protiv toga. Naprotiv, pomagali su svi koji mogu da pomognu. Dakle, tada nije bilo sporno što su "doseljenici" bili Mađari. Nije to, izgleda, sporno ni danas. Sporno je ako među povratnicima, koji bi tu želeli da se nastane, bude više Srba, Roma, ili pripadnika neke druge nacije i nacionalne manjine.