Spajanje na „Na pola puta”

Užice – Već četvrto proleće zaredom grad na Đetinji pohode poznati književni stvaraoci iz Srbije, BiH i Hrvatske, dabi se javnim čitanjima dela i predavanjima predstavili užičkim gimnazijalcima i ljubiteljima pisane reči. Ti susreti su nazvani „Na pola puta” jer je Užice na sredokraći između Beograda i Sarajeva. Ovogodišnje izdanje manifestacije upravo je otvoreno u sali Gimnazije, koja je organizator.

U susretima učestvuju Dubravka Ugrešić, Kolja Mićević, Nenad Veličković, Peđa Lucić, Amir Kamber, Nada Gašić, Radmila Lazić, Draško Miletić, Jasminka Petrović, Dobrosav Bob Živković i hrvatski bloger Lav Afrički. Javna čitanja na smotri „Na pola puta” nikad nisu dosadna, predavanja književnika u školi đaci pažljivije prate nego nastavu, a celi grad je u znaku smotre. Užički gradonačelnik Jovan Marković, koji je otvorio književna susretanja, kaže da je građenje ovakvih kulturnih mostova dobra osnova za generacije mladih ljudi da brišu barijere i prepreke.

Prema rečima Ružice Marjanović, profesorke srpskog jezika u užičkoj gimnaziji, smotra je postala prepoznatljiva u regionu. U književnom svetu prepričava se kao važan događaj sa dobrom atmosferom na koji pisci rado dolaze. Za svoje goste đaci gimnazije se mesecima pripremaju, oni vode javna čitanja i domaćini su piscima tokom sva četiri dana festivala. Početak su obeležili teatrom – izvođenjem pozorišne predstave „Zemlja ljubavi” po delu Miroslava Momčilovića.

Književnica Dubravka Ugrešić kaže da su za njen dolazak u Užice bili presudni saveti prijatelja, Nenada Veličkovića i drugih, koji su joj pričali kakav je ovo događaj, da su užički gimnazijalci sjajni. Ona će na književnoj večeri čitati odlomke iz svojih dela, a na času pred maturantima govoriti na temu „Šta je domovina”. Sarajevski pisac Nenad Veličković, koji susrete „Na pola puta” ne propušta, ističe da se ovim događajem pokazuje da poznati pisci nisu neki nedodirljivi bogovi i lica iz čitanke, već ljudi koji imaju bogato iskustvo i žele da ga podele s mladima. Ovde su stvaraoci koji su došli i zbog dobrih knjiga što su napisali, ali i uspravnih života koje žive, kaže Veličković.