Dodatak ne stimuliše natalitet

Gornji Milanovac – Dečji dodatak je tek "kap u moru" mesečnih potreba najsiromašnijih porodica u gradu pod Rudnikom. A kad roditelji imaju, recimo, osmoro dece, kakav je slučaj kod Danijele i Saše Marjanović, onda je to još teže.

Zakon priznaje pravo na dečji dodatak samo za prvo četvoro dece. To pravo se koristi do navršene 19. godine. Kada ga starija deca izgube, mlađa ne mogu to pravo naslediti, kažu u nadležnoj opštinskoj službi.

Marjanovići imaju, rekosmo, osmoro dece: najstarijem je 12, a najmlađem jedna godina. Ni otac ni majka nisu zaposleni, uz to su i podstanari. Dečji dodatak primaju Stefan, Milan, Goran i Nenad. Sledeća četvorka – Kristina, Marko, Nemanja i Tanja – za Fond dečje zaštite je "prekobrojna", a za roditelje i te kako draga, rođena iz ljubavi, a ne radi dečjeg dodatka.

– Primili smo svu svoju decu kao dar Boga i podjednako su nam draga. Nema veće sreće nego kad se svi nađu istovremeno u malom stančiću u kojem su krevetići na sprat. Snađemo se da nahranimo deset usta, a, što se odeće i obuće tiče, mlađi nasleđuju starije. Od dečjeg dodatka je mala fajda, mada, u našoj situaciji je svaki dinar veliki. Bilo bi od pomoći i da ga ostalo četvoro primaju, ali, kažu, ne dopušta zakon. Muž radi povremeno gde se god ukaže prilika. Dve nama nepoznate gospođe iz Kruševca, majka i kćerka, koje su čule za nas, iako nas nikad nisu videle, svakog meseca nam pošalju poštom nešto novca – priča majka Danijela kako se dovijaju da deca ne trpe.

Kažu da bi, eto, i dečji dodatak trebalo da pomogne u iskorenjivanju "bele kuge". Mnogi bračni parovi ovde ističu da ta pomoć nimalo ne stimuliše rađanje. Preskromna, a kako stvar stoji, ni sva deca je ne dobijaju. Potrebna je temeljita reforma koja bi znatnije povećala iznose i obuhvatila svu rođenu decu, pogotovu što najsiromašnije porodice imaju najviše dece.