Obama i Čaves – do bestselera

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 19. aprila – Najkonkretniji dobitnik skupa 34 američka lidera postao je jedan neučesnik – urugvajski pisac Eduardo Galeano (68). Njegova knjiga „Otvorene vene Latinske Amerike”, napisana pre gotovo četiri decenije, postala je bestseler, odskočivši za 60.279 mesta – na čelo „Amazonove” liste…

Ovo džepno izdanje tako je „stavilo u džep” sve ostale događaje na samitu u Trinidadu i Tobagu, a ujedno postalo simbol nade da je mogućan makar mali uspon u vrlo niskorangiranim ukupnim odnosima između Vašingtona i zemalja koje on već poduže smatra „nepodobnicima”. Do uzleta zanimanja za pomenutu knjigu došlo je, naime, posle „nepredviđenog čina” u kome ju je venecuelanski predsednik Ugo Čaves poklonio šefu Bele kuće Baraku Obami.

Egzibiciona primopredaja dara postigla je višestruki efekat. Snimci o njoj uvrstili su se među globalne atrakcije. Poklonjeni spis govori o viševekovnoj zapadnoj, pogotovu SAD, eksploataciji Latinoamerikanaca, što sugeriše da tako više ne bi trebalo da bude. Obama ga je prihvatio u skladu sa svojim porukama samitu „da su SAD počinile greške, ali da to ne treba da bude razlog da Latinoamerikanci krive Vašington za sve svoje nevolje”, da je došao „da čuje šta drugi kažu” i da treba graditi veze „bez nadređenosti i podređenosti”…

Prethodno je veliki publicitet dobilo i rukovanje „sa širokim osmesima” Obame i Čavesa, uz dve sugestije. Prvo, da učtivost ne znači strateški zaokret, i drugo – da je u tom gestu bilo nagoveštaja koji prevazilaze protokolarnost i izlaganje kamerama.

Zabeleženo je i da je Čaves rekao da želi da bude „prijatelj Amerike” čijeg je donedavnog predsednika Džordža Buša nazivao „đavolom”, kao i da se Obama posvetio pridobijanju latinoameričke podrške u nastojanju da Kuba „više ne bude jedini izuzetak na zapadnoj hemisferi od pravila demokratskog izbora lidera”. Pojednostavljeno: obojica su nastojali da se ljubazno predstave kao – bitni faktori uređenja odnosa na američkom kontinentu „posle Kastra”, pa da kao takvi urede i međusobne odnose.

Čaves je, kako se javlja s lica mesta, nagovestio da je spreman da ponovo pošalje ambasadora u Vašington, gde se podseća da je Karakas prvi proterao ambasadora SAD, u znak solidarnosti s Bolivijom, pa da bi trebalo da odustane od takve svoje odluke…

U svakom slučaju, kao originalan pokušaj deluje nastojanje većine aktera da se preurede odnosi „između Amerika”. Pred odlazak na samit, Obama je dozvolio šire komunikacije kubanskih Amerikanaca s postojbinom, a većina učesnika mu je tražila da ukine i sve, pola veka duge, sankcije prema Kubi, koja je posredstvom predsednika Raula Kastra takođe pokazala zainteresovanost za unapređenje veza. Učinjeno i nagovešteno, sve strane objašnjavaju kao „situaciju u kojoj je lopta na drugoj polovini terena”.

I „polovine” terena su, međutim, isparcelisane.

Demokratskoj vlasti opozicioni republikanci pojačali su zamerke Obami da je „potvrdio popustljivost prema protivnicima” (pri čemu mu se prebacuje i „blagost” prema Iranu i Severnoj Koreji), dok njegovi podržavaoci tvrde „povećanom komunikacijom” da on želi da isproba metod koji je bio prilično stran „jednostranom” Bušu, čijim je potezima Vašington izgubio poprilično međunarodnog uticaja. Šef ovdašnjeg magazina „Forin polisi” Moises Naim (venecuelanskog porekla) smatra i da je Latinska Amerika podeljena na „dva bloka”, pri čemu su za usklađivanje s Vašingtonom označene vlasti Brazila, Meksika (za čiji se rast narkomafije priznaje „zajednička odgovornost”, s obzirom da se naoružava iz SAD), Kolumbije, Čilea, Perua i Kostarike, dok su na drugoj strani Venecuela, Ekvador, Bolivija, Nikaragva, Paragvaj i Honduras. Među nekategorisanima su, primećuje se, Argentina, Urugvaj, Panama…

Šta god formalno proisteklo sa samita, primetno je da se stvari kreću u pravcu korekcija dosadašnjih kurseva na zapadnoj polulopti. Nije više, konstatuje se, pitanje da li će ih biti, već – kada će se ostvariti. I – kako će ih podneti oni koji nastoje da promene tradiciju izazova.

Među njima je Galeano, opet, u najpovoljnijem položaju. Kritika istorijskih odnosa donosi mu veći prihod, dok tek treba da se vidi koliki bi ostalima bio „rashod” kad bi se postigao, dosad nezabeleženi, moderno usklađeni ishod razlika na zapadnoj polulopti.

M. Pantelić