Pas Riko genijalac

Svaki vlasnik psa kad-tad svom najboljem prijatelju počne da se obraća kao da on razume svaku izgovorenu reč. Nema tog okorelog ljubitelja pasa koji ne veruje da njegov ljubimac „samo što ne progovori”, a nesumnjivo je uveren da ga svaki put sluša s potpunim razumevanjem. Da to i nije tako nemoguće, svedoči slučaj psa Rika, crno-belog kolija, za koga su naučnici utvrdili da ima sposobnost učenja na nivou trogodišnjeg deteta.

Sve je počelo kada je Riko bio desetomesečno štene koje je svoj dom našlo u Dortmundu u porodici Baus. Suzana Baus, njegova vlasnica, je mnogo pažnje posvećivala divnom koliju i on je ubrzo počeo da prepoznaje kako se koja od njegovih igračaka zove. Danas on uči i nove reči, iako iz našeg rečnika već može da prepozna oko 200 imenica.

Kada su prvi put čuli za ovog genijalca među psima, naučnici sa Maks–Plank instituta za evolutivnu antropologiju iz Lajpciga odlučili su da vlasnicima predlože ozbiljno testiranje Rikove inteligencije i sposobnosti da uči nove pojmove. Tokom niza kontrolisanih eksperimenata on je u 37 od 40 slučajeva doneo ispravnu igračku iz svoje kolekcije.

Ono što je naučnike još više iznenadilo jeste test u kojem je među poznate igračke bila postavljena i jedna nova. Iz susedne sobe njegova vlasnica bi mu rekla da donese igračku, koristeći za njeno ime reč koju Riko nikada do tada nije čuo. Pas je odlazio u susednu sobu i u sedam od 10 slučajeva se vraćao sa igračkom koju nikada do tada nije video.

Ovakva vrsta prepoznavanja je, prema rečima naučnika, ekvivalentna sposobnostima trogodišnjeg deteta.

Skeptici među naučnicima, naravno, upozoravaju da se, iako izuzetne, sposobnosti ovog psa ne mogu nazivati jezičkim. Tako, na primer, Aleks Kačelnik sa Oksforduniverziteta kaže da ovo istraživanje treba posmatrati više kao ispitivanje limita racionalnog ponašanja kod životinja, kao i da je potrebno biti veoma obazriv kada se daju komparacije sa ljudskim govorom. Sa ovim naučnim mišljenjem teško da bi se mogao složiti ijedan vlasnik psa, a moglo bi se pomisliti i da profesor sa Oksforda u životu nikada nije imao ljubimca. No, bilo kako bilo, ljubitelje pasa teško može uveriti da su psi bića koja reaguju isključivo instinktivno. Vlasnici pasa oduvek znaju da ih ljubimci razumeju bolje nego mnogi ljudi. Zato, neka naučnici rade svoj posao i neka ispituju, samo neka ne koriste životinje za svoje eksperimente, a mi ipak s vremena na vreme treba da se  upitamo da li smo zaista toliko superiorni u odnosu na druga živa bića.

Od nekih jesmo, od nekih nismo, ali kada je reč o ljudima i psima, čovek i od njih može da nauči mnogo. Ako je dovoljno mudar da to razume.