Пас Рико генијалац

Сваки власник пса кад-тад свом најбољем пријатељу почне да се обраћа као да он разуме сваку изговорену реч. Нема тог окорелог љубитеља паса који не верује да његов љубимац „само што не проговори”, а несумњиво је уверен да га сваки пут слуша с потпуним разумевањем. Да то и није тако немогуће, сведочи случај пса Рика, црно-белог колија, за кога су научници утврдили да има способност учења на нивоу трогодишњег детета.

Све је почело када је Рико био десетомесечно штене које је свој дом нашло у Дортмунду у породици Баус. Сузана Баус, његова власница, је много пажње посвећивала дивном колију и он је убрзо почео да препознаје како се која од његових играчака зове. Данас он учи и нове речи, иако из нашег речника већ може да препозна око 200 именица.

Када су први пут чули за овог генијалца међу псима, научници са Макс–Планк института за еволутивну антропологију из Лајпцига одлучили су да власницима предложе озбиљно тестирање Рикове интелигенције и способности да учи нове појмове. Током низа контролисаних експеримената он је у 37 од 40 случајева донео исправну играчку из своје колекције.

Оно што је научнике још више изненадило јесте тест у којем је међу познате играчке била постављена и једна нова. Из суседне собе његова власница би му рекла да донесе играчку, користећи за њено име реч коју Рико никада до тада није чуо. Пас је одлазио у суседну собу и у седам од 10 случајева се враћао са играчком коју никада до тада није видео.

Оваква врста препознавања је, према речима научника, еквивалентна способностима трогодишњег детета.

Скептици међу научницима, наравно, упозоравају да се, иако изузетне, способности овог пса не могу називати језичким. Тако, на пример, Алекс Качелник са Оксфордуниверзитета каже да ово истраживање треба посматрати више као испитивање лимита рационалног понашања код животиња, као и да је потребно бити веома обазрив када се дају компарације са људским говором. Са овим научним мишљењем тешко да би се могао сложити иједан власник пса, а могло би се помислити и да професор са Оксфорда у животу никада није имао љубимца. Но, било како било, љубитеље паса тешко може уверити да су пси бића која реагују искључиво инстинктивно. Власници паса одувек знају да их љубимци разумеју боље него многи људи. Зато, нека научници раде свој посао и нека испитују, само нека не користе животиње за своје експерименте, а ми ипак с времена на време треба да се  упитамо да ли смо заиста толико супериорни у односу на друга жива бића.

Од неких јесмо, од неких нисмо, али када је реч о људима и псима, човек и од њих може да научи много. Ако је довољно мудар да то разуме.