Bliski istok u Beloj kući

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 22. aprila – Beloj kući kao da nije dosta velikih izazova: već „pretovarena” finansijskim lomom, ratovima u Avganistanu i Iraku, reformisanjem poreske i zdravstvene politike, rastućom nezaposlenošću, preispitivanjem grehova prošle administracije, sada „otvara vrata” i – Bliskom istoku. Barak Obama je najavio da će „narednih nedelja” pozvati u goste, na posebne razgovore, lidere Egipta, Izraela i Palestinaca kako bi ih podstakao na korake „udaljavanja od ambisa”.

Takvim potezom, on se uputio stazom koja je već decenijama – ćorsokak, u kome su se, uprkos raznim manevrima, zaglavile mnoge „američke inicijative”. Bar poslednjih pet ovdašnjih predsednika je pokušalo da izradi mapu za izlazak iz izraelsko-palestinske krize, ali su se ta nastojanja pokazala jalovim: nisu prestali ni oružani sukobi, niti je postalo izglednije diplomatsko rešenje.

Obamino preuzimanje te „štafete”, koja liči na „vruć krompir”, ipak je originalno. Iz bar dva razloga.

Prvo, situacija na Bliskom istoku je dodatno pogoršana – rat u Iraku je proširio regionalna nepoverenja prema Vašingtonu kome Arapi istrajno zameraju da je pristrastan u korist Izraela, palestinski lider Mahmud Abas vlada samo Zapadnom obalom, dok se u Gazi učvrstio pokret Hamas koji se ovde smatra terorističkom organizacijom i ispostavom Irana čija se nuklearizacija dovodi u vezu i sa osporavanjem postojanje Izraela a čiji novi premijer Benjamin Netanijahu ne prihvata ni američki projekat za stvaranje posebne palestinske države… Drugo, Obama se doživljava kao „simbol promena”, dokazanih već samim izborom za prvog crnca na čelu Bele kuće, a iskazanih i njegovom spremnošću „da više uvažava druge nego da im nameće stavove” i za „davanje prednosti dijalogu, čak i u odnosima s neprijateljima”.

Angažman na Bliskom istoku Obami je potreban takođe iz bar dva razloga. Da nastavi da popravlja narušeni imidž Amerike i predstavi je opet kao „deo rešenja a ne kao deo problema” i da pokuša da bar ublaži nepoverenje prema njoj, koje je u ovom veku naročito naraslo u islamskom svetu, a time, možda, i smanji mobilizaciju „muslimanskog ekstremizma i antiamerikanizma”, koji se i dalje ovde doživljava kao najveća pretnja nacionalnoj bezbednosti. „Svake noći idem u krevet i ujutru ustajem s mišlju kako da očuvam bezbednost američkog naroda”, rekao je juče, povodom druge teme, a što je poruka koja bi mogla da se shvati i kao objašnjenje za ispoljenu težnju ka smirivanju na Bliskom istoku. Taj region, naime, poznavaoci označavaju kao „uzročnika i globalnih potresa”, kao predeo gde se pokazuje nemoć međunarodne zajednice da reši „ključne probleme”, u rasponu od snabdevanja energentima i borbe protiv neregularnosti raznih vrsta, do „sukoba civilizacija”.

Prilikom susreta s jordanskim kraljem Abdulahom Drugim, Obama je ponovio da je rešen da doprinese stvaranju palestinske države, koja bi bila u miru sa Izraelom. Računa, reklo bi se i na podršku tog sagovornika kao i na uticaj koji među Arapima ima egipatski predsednik Hosni Mubarak.

Nije izvesno, konstatuje se, kako bi za takvo rešenje pridobio novu i „tvrđu” izraelsku vladu, kao ni kako bi mogao da se rasplete „večni čvor” oko statusa Jerusalima, kao i oko pitanja palestinskih izbeglica.

Brzog rešenja, priznao je i Obama, neće biti. Ali je, bez preciziranja detalja, izrazio očekivanja da se narednih meseci može postići opipljiv rezultat makar u „ispoljavanju dobre volje i povećanja poverenja”.

Osnovno je pitanje pri tome, čini se, može li Obama da „uveže paket” za „prošireni Bliski istok”, koji se nekim tumačenjima proteže do Avganistana i Pakistana, a na drugu stranu možda i do delova Balkana? Amerika je, podseća se, često prenatrpavala „pakete”, pogotovu bliskoistočne i njima slične, tako da su se mnogi – raspadali pre dospeća primaocima. Što je ovde bio mahom samo povod za novo „uvezivanje”…

M. Pantelić