Блиски исток у Белој кући

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 22. априла – Белој кући као да није доста великих изазова: већ „претоварена” финансијским ломом, ратовима у Авганистану и Ираку, реформисањем пореске и здравствене политике, растућом незапосленошћу, преиспитивањем грехова прошле администрације, сада „отвара врата” и – Блиском истоку. Барак Обама је најавио да ће „наредних недеља” позвати у госте, на посебне разговоре, лидере Египта, Израела и Палестинаца како би их подстакао на кораке „удаљавања од амбиса”.

Таквим потезом, он се упутио стазом која је већ деценијама – ћорсокак, у коме су се, упркос разним маневрима, заглавиле многе „америчке иницијативе”. Бар последњих пет овдашњих председника је покушало да изради мапу за излазак из израелско-палестинске кризе, али су се та настојања показала јаловим: нису престали ни оружани сукоби, нити је постало изгледније дипломатско решење.

Обамино преузимање те „штафете”, која личи на „врућ кромпир”, ипак је оригинално. Из бар два разлога.

Прво, ситуација на Блиском истоку је додатно погоршана – рат у Ираку је проширио регионална неповерења према Вашингтону коме Арапи истрајно замерају да је пристрастан у корист Израела, палестински лидер Махмуд Абас влада само Западном обалом, док се у Гази учврстио покрет Хамас који се овде сматра терористичком организацијом и испоставом Ирана чија се нуклеаризација доводи у везу и са оспоравањем постојање Израела а чији нови премијер Бенјамин Нетанијаху не прихвата ни амерички пројекат за стварање посебне палестинске државе… Друго, Обама се доживљава као „симбол промена”, доказаних већ самим избором за првог црнца на челу Беле куће, а исказаних и његовом спремношћу „да више уважава друге него да им намеће ставове” и за „давање предности дијалогу, чак и у односима с непријатељима”.

Ангажман на Блиском истоку Обами је потребан такође из бар два разлога. Да настави да поправља нарушени имиџ Америке и представи је опет као „део решења а не као део проблема” и да покуша да бар ублажи неповерење према њој, које је у овом веку нарочито нарасло у исламском свету, а тиме, можда, и смањи мобилизацију „муслиманског екстремизма и антиамериканизма”, који се и даље овде доживљава као највећа претња националној безбедности. „Сваке ноћи идем у кревет и ујутру устајем с мишљу како да очувам безбедност америчког народа”, рекао је јуче, поводом друге теме, а што је порука која би могла да се схвати и као објашњење за испољену тежњу ка смиривању на Блиском истоку. Тај регион, наиме, познаваоци означавају као „узрочника и глобалних потреса”, као предео где се показује немоћ међународне заједнице да реши „кључне проблеме”, у распону од снабдевања енергентима и борбе против нерегуларности разних врста, до „сукоба цивилизација”.

Приликом сусрета с јорданским краљем Абдулахом Другим, Обама је поновио да је решен да допринесе стварању палестинске државе, која би била у миру са Израелом. Рачуна, рекло би се и на подршку тог саговорника као и на утицај који међу Арапима има египатски председник Хосни Мубарак.

Није извесно, констатује се, како би за такво решење придобио нову и „тврђу” израелску владу, као ни како би могао да се расплете „вечни чвор” око статуса Јерусалима, као и око питања палестинских избеглица.

Брзог решења, признао је и Обама, неће бити. Али је, без прецизирања детаља, изразио очекивања да се наредних месеци може постићи опипљив резултат макар у „испољавању добре воље и повећања поверења”.

Основно је питање при томе, чини се, може ли Обама да „увеже пакет” за „проширени Блиски исток”, који се неким тумачењима протеже до Авганистана и Пакистана, а на другу страну можда и до делова Балкана? Америка је, подсећа се, често пренатрпавала „пакете”, поготову блискоисточне и њима сличне, тако да су се многи – распадали пре доспећа примаоцима. Што је овде био махом само повод за ново „увезивање”…

М. Пантелић