Soba kao Nojeva barka

Zasavica – Mihailo Stanković radi ozbiljno i sistematski ono u čemu Srbija prilično kasni. Prati i izučava biljni i životinjski svet ne samo na bari Zasavici, gde je zaposlen da ga prati i inventariše. Više od dvadeset godina  skoro uvek nosi pozamašan torbuljak sa prirodnjačkom literaturom i mali arsenal prirodnjačkog alata okačenog o pojasu ili torbi. Ponekad ga ljudi vide sa sandučićem za insekte, sa dvogledom i raskupusanim terenskim dnevnicima. Uvek je pretovaren i uvek u žurbi. Zbog tog arsenala opreme od koje se ne odvaja neupućeni ga neskriveno zagledaju, a još kad čuju da su mu kućni ljubimci bića koja većina ljudi nerado dodiruje vide u njemu "neobičnog čoveka".

      – Strah, jeza i gađenje prema životinjama posledica su zastrašujućeg nepoznavanja prirode i ugroženosti njenih vrsta. Kad bi svi saznali istinu o važnosti životinjskog i biljnog sveta za opstanak čoveka, nešto bi ovu civilizaciju žignulo u svesti i nešto bi je opomenulo da srlja u sopstveni nestanak. Čovek bi znao da svaka izgubljena vrsta znači da je za određeno vreme skraćen život čovečanstva na zemlji. Prirodnjaci su svesni te strašne činjenice, pa na živi svet gledaju drukčije. Neko je moju sobu nazvao Nojevom barkom koja nosi neobične vrste, a ja bih zaista bio srećan kad bi se sve vrste smestile u nekakvu Nojevu barku i izbegle iščeznuće.

      Mihailo Stanković ne drži "krupnije" životinjske vrste, jer je to za njegov džep i za njegova tehnička sredstva preskupo i nepodesno. On se pretežno bavi insektima i zglavkarima, vodozemcima i gmizavcima. U Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" zaposlen je kao stručni saradnik, pa su se poklopile njegova strast i radna obaveza. U stanu ima škorpije, pauke, guštere, daždevnjake, zmije... pa mora da održava temperaturu od 25 stepni Celzijusa i određenu vlažnost. Neke vrste ne mogu bez tropskih uslova života, poput kobaltnoplave malezijske tarantule, pauka kome Mihailova soba mora da oponaša tropske uslove jugoistočne Azije. Bude tu i smešnih situacija. Jednom je, po povratku sa dužeg boravka na terenu, zatekao otvoren poklopac na staklenoj posudi u kojoj stanuje smukulja. Umerena otrovnica je izašla iz posude i otišla u šetnju po prenaseljenoj sobi. Mihailo je u svojoj sobi nastavio da spava, ali je, zbog panike ostalih ukućana, držao zatvorena vrata sve dok se smukulja nije sama vratila u svoju posudu.

     Baš u ovom trenu, dok činimo nešto važno ili beznačajno, neka životinjska ili biljna vrsta nestaje sa planete. Većini ljudi, kaže Mihailo, ovo neće biti važnije od opadanja lišća u dvorištu, ali je stvar ozbiljna. Zato ne gubi vreme. Neprekidno prati živi svet jedne od najlepših bara u Evropi i beleži. U naročite obrasce beleži, na primer, više preleta iste ptice, jer ponavljanje preleta otkriva njeno stanište.

       – Ovo beleženje vrsta koristi nam da što pouzdanije pratimo stanje zdravlja Zasavice, ali bi bilo srećnije da tako pratimo biljni i životinjski svet cele Srbije, da je ovo deo sistemskog inventarisanja – kaže Stanković. – Srbija je praktično na samom početku u inventarisanja, dok se nekim okolnim zemljama ne može pripisati takav nemar. Evo, na primer, Bugarska ima kompletno inventarisanu faunu na celoj teritoriji, i Bugarska ne samo da zna šta ima, već i šta je imala. A mi to ne znamo. Svakog trenutka neka vrsta nestaje sa naših prostora. Oklevati sa inventarisanjem znači manje znati o vrstama koje su postojale. Evo, na primer, ja dvadesetak godina  pratim biljne i životinjske vrste, i za tako kratko vreme bio sam više puta svedok nestanka nekih vrsta. Nestajanje se ubrzava, pa nije potreban dug vremenski period da se egzaktno dokaže dramatično nestajanje životinjskih i biljnih vrsta. A znate li šta to znači? Tamo gde je neka biljka ili životinja nestala ni čovek nije siguran, i njemu je na tom mestu presuđeno, i on, ne znajući, odbrojava svoje vreme.