Соба као Нојева барка

Засавица – Михаило Станковић ради озбиљно и систематски оно у чему Србија прилично касни. Прати и изучава биљни и животињски свет не само на бари Засавици, где је запослен да га прати и инвентарише. Више од двадесет година  скоро увек носи позамашан торбуљак са природњачком литературом и мали арсенал природњачког алата окаченог о појасу или торби. Понекад га људи виде са сандучићем за инсекте, са двогледом и раскупусаним теренским дневницима. Увек је претоварен и увек у журби. Због тог арсенала опреме од које се не одваја неупућени га нескривено загледају, а још кад чују да су му кућни љубимци бића која већина људи нерадо додирује виде у њему "необичног човека".

      – Страх, језа и гађење према животињама последица су застрашујућег непознавања природе и угрожености њених врста. Кад би сви сазнали истину о важности животињског и биљног света за опстанак човека, нешто би ову цивилизацију жигнуло у свести и нешто би је опоменуло да срља у сопствени нестанак. Човек би знао да свака изгубљена врста значи да је за одређено време скраћен живот човечанства на земљи. Природњаци су свесни те страшне чињенице, па на живи свет гледају друкчије. Неко је моју собу назвао Нојевом барком која носи необичне врсте, а ја бих заиста био срећан кад би се све врсте сместиле у некакву Нојеву барку и избегле ишчезнуће.

      Михаило Станковић не држи "крупније" животињске врсте, јер је то за његов џеп и за његова техничка средства прескупо и неподесно. Он се претежно бави инсектима и зглавкарима, водоземцима и гмизавцима. У Специјалном резервату природе "Засавица" запослен је као стручни сарадник, па су се поклопиле његова страст и радна обавеза. У стану има шкорпије, пауке, гуштере, даждевњаке, змије... па мора да одржава температуру од 25 степни Целзијуса и одређену влажност. Неке врсте не могу без тропских услова живота, попут кобалтноплаве малезијске тарантуле, паука коме Михаилова соба мора да опонаша тропске услове југоисточне Азије. Буде ту и смешних ситуација. Једном је, по повратку са дужег боравка на терену, затекао отворен поклопац на стакленој посуди у којој станује смукуља. Умерена отровница је изашла из посуде и отишла у шетњу по пренасељеној соби. Михаило је у својој соби наставио да спава, али је, због панике осталих укућана, држао затворена врата све док се смукуља није сама вратила у своју посуду.

     Баш у овом трену, док чинимо нешто важно или безначајно, нека животињска или биљна врста нестаје са планете. Већини људи, каже Михаило, ово неће бити важније од опадања лишћа у дворишту, али је ствар озбиљна. Зато не губи време. Непрекидно прати живи свет једне од најлепших бара у Европи и бележи. У нарочите обрасце бележи, на пример, више прелета исте птице, јер понављање прелета открива њено станиште.

       – Ово бележење врста користи нам да што поузданије пратимо стање здравља Засавице, али би било срећније да тако пратимо биљни и животињски свет целе Србије, да је ово део системског инвентарисања – каже Станковић. – Србија је практично на самом почетку у инвентарисања, док се неким околним земљама не може приписати такав немар. Ево, на пример, Бугарска има комплетно инвентарисану фауну на целој територији, и Бугарска не само да зна шта има, већ и шта је имала. А ми то не знамо. Сваког тренутка нека врста нестаје са наших простора. Оклевати са инвентарисањем значи мање знати о врстама које су постојале. Ево, на пример, ја двадесетак година  пратим биљне и животињске врсте, и за тако кратко време био сам више пута сведок нестанка неких врста. Нестајање се убрзава, па није потребан дуг временски период да се егзактно докаже драматично нестајање животињских и биљних врста. А знате ли шта то значи? Тамо где је нека биљка или животиња нестала ни човек није сигуран, и њему је на том месту пресуђено, и он, не знајући, одбројава своје време.