Ko je pravi rasista

ČIME JE IRANSKI PREDSEDNIK Ahmadinežad uvredio neke evropske diplomate koje su u ponedeljak usred njegovog govora napustile skup Ujedinjenih nacija o rasizmu? Govoreći o saveznicima koji su pobedili u Drugom svetskom ratu rekao je ovo: „Oni su posle tog rata oružanom agresijom isterali ceo jedan narod iz njegovih domova kako bi napravili jednu potpuno rasističku vladu u okupiranoj Palestini”.

U tom trenutku, predstavnici 23 članice Evropske unije izlaze iz sale (ostale četiri Nemačka, Italija, Holandija i Poljska bojkotovale su celu konferenciju) dok neke druge diplomate, uglavnom iz islamskih zemalja, aplaudiraju. Ahmadinežad nastavlja. „Zapravo, kao nadoknadu za teške posledice rasizma u Evropi... U redu, molim vas. Hvala vam. I zapravo kao nadoknadu za teške posledice rasizma u Evropi, oni su pomogli da na vlast dođe najsuroviji i najrepresivniji rasistički režim u Palestini.”

Iranski predsednik zatim je rekao da je cionizam vrsta rasizma i da cionisti koriste sva svoja sredstva – uključujući ekonomski i politički uticaj i svetske medije – da prikupe podršku za svoj režim, te da treba izmeniti sadašnje „međunarodne mehanizme” kako bi „ovaj varvarski rasizam bio iskorenjen”.

Zbog medijske blokade gotovo niko nije primetio da je Iran na kraju konferencije glasao za deklaraciju u kojoj se ne pominju ni Izrael, ni Palestina ni Bliski istok, a da su Sjedinjene Američke Države ponovo minirale jedan značajan međunarodni skup. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da je cilj Ahmadinežadovog govora bio da „optuži, podeli i izazove mržnju”, komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj osudila je govor, ali je naglasila da nije bilo razloga da diplomate EU napuste salu, a predsednik Generalne skupštine UN Migel d’Eskoto Brokman podržao je pravo iranskog predsednika na slobodu govora.

Gospođa Pilaj još je rekla da nikada ranije nije bila pod većim pritiskom i da je morala da istrpi mnogo napada i mada nije rekla ko je odgovoran za te napade iz njene pohvale arapskim i muslimanskim zemljama, koje su pristale da se u deklaraciji ne pomene humanitarna tragedija u Palestini, može se razumeti da su napadi stigli sa druge strane, zapadne.

I DOK JE IRAN I DALjE POD ŽESTOKIM PRITISKOM Zapada zbog svog nuklearnog programa, jedna nuklearna sila na ivici je građanskog rata. Mediji u Sjedinjenim Državama konačno su shvatili da talibani polako preuzimaju Pakistan, pa je ta informacija poslednjih dana bila jedna od udarnih vesti na Si-En-Enu. Da li će pakistanski vojni vrh dobiti neki novi ustupak od Vašingtona kako bi ograničio uticaj talibana? Možda pauzu u bombardovanju oblasti na granici sa Avganistanom zbog kojeg je do sada iz tog područja izbeglo najmanje milion ljudi. Ili nešto drugo? Sve je više znakova da SAD nisu zadovoljne ponašanjem pakistanske vojske, kojoj svake godine daju milijardu dolara pomoći. „Vojska je i dalje usmerena na uvežbavanje borbe sa glavnim neprijateljem Indijom i nije dobro opremljena za zaustavljanje pobuna”, piše „Njujork tajms” i dodaje da vojnici nisu baš voljni da se tuku sa pobunjenicima s kojima su uglavnom u rođačkim vezama. „U ono malo borbi, vojska je uspela da ubedi meštane da je i sama problem bar koliko i talibani”, tvrdi njujorški dnevnik pozivajući se na pakistanske izvore.

U međuvremenu, Amerikanci objavljuju nove slike mučenja zatvorenika osumnjičenih za terorizam i otkrivaju da su Kondoliza Rajs, kao savetnik za nacionalnu bezbednost, i Dik Čejni, kao potpredsednik države, izdali naređenja CIA da može da davi zatvorenike kako bi došla do informacija. Iako stručnjaci tvrde da su tim mučenjima sigurno sprečeni neki napadi na američkom tlu, ispostavlja se da je davljenju na dasci bio podvrgnut i jedan nevin čovek. Za mesec dana čak 83 puta su ga polivali litrima vode vezanog za dasku sa glavom nadole.

Kad je direktor CIA 2003. godine tražio od državnog vrha da ispita legalnost surovih metoda mučenja, Čejni, Rajs, državni tužilac Džon Eškroft i savetnik Bele kuće Alberto Gonzales zaključili su da je to sasvim legalno.

BOLIVIJSKI PREDSEDNIK EVO MORALES sprečio je oružanu pobunu u pokrajini Santa Kruz, u kojoj zemljoposednici koje predvodi bogataš hrvatskog porekla traže otcepljenje. U policijskoj akciji ubijen je i Eduardo Flores zvani Čiko, plaćenik, koji se početkom devedesetih borio protiv Srba u Slavoniji tvrdeći da se bori protiv komunizma. U video-poruci koju je snimio pred odlazak u Boliviju, Flores kaže da će tamo organizovati pobunu protiv „komuniste” Moralesa. Akcijom bolivijske policije ta pobuna sasečena je u korenu, a Bolivija se – svesna sličnosti između Kosmeta i Santa Kruza – uključila i u proces pred Međunarodnim sudom pravde, kao jedna od 35 država koje su najvišem sudu UN poslale svoje mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.

Među tim državama je i Kina, koja je prvi put podnela mišljenje sudu pravde, što je istorijski događaj. Od zemalja BRIK-a (neformalna grupa koju čine politički i ekonomski sve uticajnije zemlje – Brazil, Rusija, Indija i Kina) mišljenje protiv nelegalne nezavisnosti nije podnela samo Indija.