Blistava baletska karijera

Nina Kirsanova, balerina, Ruskinja iz Moskve, došla je u Beograd 1923. godine i postala jedna od najznačajnijih baletskih umetnica Narodnog pozorišta u Beogradu i srpske baletske umetnosti. Ostvarila je kompleksno i vredno umetničko delo, iskazujući se kao primabalerina, koreograf, šef baleta i baletski pedagog. Stvarala je u vremenu minule epohe od 1923. do 1950, sa prekidima, a potom delovala kao pedagog. Od samog početka stekla je neprolaznu slavu. Upravo se navršilo dvadeset godina od njene smrti.

Stvaralaštvo Kirsanove trajalo je skoro pet decenija. Počelo je u Moskvi 1917. a završilo se u Beogradu samo deset godina pre životnog kraja. Rođena je 1898. u Moskvi gde je završila Baletsku školu Lidije Nelidove, Moskovsko teatraljno učilišče i odmah započela karijeru baletske igračice.

Put od Moskve, iz koje je krenula u izbeglištvo 1921. posle Oktobarske revolucije, vodio je preko Poljske, Varšave i Lavova, do Beograda u koji je došla da održi baletsko veče u Narodnom pozorištu 7. novembra 1923. godine, ali je prihvatila angažman primabalerine i nastanila se u Beogradu. Tada nije slutila da je gostovanjem u jugoslovenskoj prestonici počela njena blistava beogradska baletska karijera, koja je trajala decenijama, još manje da će u Narodnom pozorištu kreirati prvi baletski repertoar, postati kompletan baletski umetnik i da će ovom pozorištu podariti najveći deo svog stvaralaštva.

Kirsanova je ostvarila brojan i raznovrstan baletski i opersko-baletski repertoar, klasični i savremeni. Njen opus obuhvatio je veliki broj glavnih uloga, čak dvadeset šest, i isto toliko glavnih sola i četrdeset koreografija. Među glavnim ulogama bilo je više kreacija – uloga koje je ona prva igrala na beogradskoj sceni, kao u „Šeherezadi”, „Kopeliji”, „Labudovom jezeru”, „Žizeli”, „Don Kihotu”, „Poloveckom logoru”, „Tajni piramide”, „Ljubavi čarobnica”, „Ohridskoj legendi” i dr. Takođe, i u baletima u operama: „Faust”, „Aida”, „Karmen”, „Tais”, „Kazanova”, „Knez Igor”, „Samson i Dalila” i dr. Među brojnim koreografijama nalaze se i one koje je ona prva postavila kod nas kao: „Ohridska legenda” (Prvi čin, 1933), „Vila lutaka”, „Ljubav čarobnica”, „Tajna piramide”, „Čovek i kob”, „Jesenja poema”, „Sonata velikog grada”, kao i balete u operama.

Pod njenim rukovodstvom Balet Narodnog pozorišta gostovao je prvi put u inostranstvu, 1933. u Atini gde je postigao veliki uspeh. Na čelo Baleta stala je hrabro 1942-44. svesna rizika. Znala je da balet ne može postojati ako prekine rad. Očuvala je ansambl za posleratni period. Od 1944-46. bila je medicinska sestra u Opštoj bolnici, po povratku u pozorište.

Karijeru baletskog pedagoga počela je u Beogradu 1939. Vodila je vlastiti Baletski studio, zatim Baletski studio Narodnog pozorišta i bila jedan od osnivača i prvih pedagoga Srednje baletske škole u Beogradu od 1947. do 1962. gde su joj 2007. postavili spomen-plaketu. Iz njenih klasa izlazili su brojni igrači, solisti, prvaci i ostvarili baletsku karijeru, pojedini čak i veliku karijeru u inostranstvu, kao Milorad Mišković i Dušanka Sifnios.

Internacionalnu baletsku karijeru ostvarila je između 1926. i 1940. godine, kao primabalerina, a zatim kao koreograf i šef baleta, u poznatim svetskim baletskim trupama i u evropskim pozorištima: Ruska opera u Parizu, Trupa Ane Pavlove, Kompanija Lirika Buenos Ajres, Opera Monte Karlo, Litvanska opera, Rumunska opera, Bugarska opera i dr. Gostovala je i samostalno širom sveta, od 1926. do 1946, čak i u poznim godinama kao u Atini, 1961. Od značaja u međunarodnim razmerama bio je njen angažman u slavnoj Trupi Ane Pavlove 1927-1931. u kojoj je bila primabalerina za karakterne uloge i gostovala u mnogim gradovima na pet kontinenata i stekla međunarodnu slavu.

Sa Narodnim pozorištem oprostila se 1951. kao koreograf „Labudovog jezera”, i proslavila 35 godina umetničkog rada. Po završetku baletske karijere, posvetila se arheologiji. Na opšte divljenje diplomirala je arheologiju 1964. i magistrirala 1970. na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

U Beogradu je proživela više od pedeset godina. Beograd je najviše volela, posle svoje otadžbine Rusije, u Beogradu je prihvatila srpsko državljanstvo, u Beogradu se i njen život završio 3. februara 1989. Beograd joj se odužio nekolikim priznanjima. Počiva u Aleji velikana na Novom groblju.

Baletsko stvaralaštvo Nine Kirsanove je veliko, raznovrsno, vredno i značajno, i odredilo joj je trajno mesto u vrhu srpske baletske umetnosti.

Ksenija Šukuljević-Marković