Kako je?

Ovde u Alzasu, na severoistoku Francuske, na samoj granici sa Nemačkom nalazim se već evo petu godinu. U glavni grad Alzasa Strasbur zaljubila sam se još 2004. kada su me pozvali da dođem na intervju za posao.

Bio je prelep topao i sunčan dan na samom kraju proleća i početku leta. Posle vrelog Kipra I kišovite Britanije učinilo mi se odmah na prvi pogled da je ovo grad napravljen po meri čoveka. Bilo bi lepo ovde živeti i raditi, pomislih tada i posrećilo mi se...

Strazburg nije ni prevelik, da vam se smuči putovanje sa jednog na drugi kraj, a ni premali grad da vas guši nedogađanjima i nepostojanjem mogućnosti za provod. Kažu da ima nešto oko 710-720 hiljada stanovnika danas .„Petite France” u centralnom jezgru grada, sa mnoštvom kafanica, u kojima možete da probate alzaške specijalitete poput tart flambea – nešto kao italijanska pica, ali mnogo tanja, ili sukrut o bekofa – kuvana jela sa više vrsta dimljenog mesa i kobasica, ispijate lokalna vina silvaner, gevuctraminer, pino noar ili pino gri, rizling ili kreman – penušavo vino Alzasa, koje peni i prija poput šampanjca, ali po mnogo nižoj ceni.

Ima i originalnih lokalnih piva i raznih aperitiva…Tu uvek vrvi od turista. Oko velike Strazburske gotske katedrale, najveće u ovom delu Evrope,  rojevi turista kupuju tradicionalne suvenire sa motivom rode, koja je maskota Alzasa, zemljane posude za kuvanje ukrašene šarenim cvećem, ili tradicionalni vez Alzasa. Arhitektura starih drvenih zgrada, izgleda kao da su napravljene od čokolade, iz one bajke o Ivici i Marici. Sa balkona i prozora vas pozdravljaju božanstvene viseće muškatle u svim bojama. Šarenilu doprinosi i mnoštvo jezika koje čujete oko sebe: francuski, nemački, engleski, italijanski, španski, ali i tradicionalni alzaški – lokalni dijalekt, germanska varijanta, koju najviše koriste stariji sugrađani.

Uvek kad je lep sunčan dan, divota je provozati se brodovima po kanalu Rajne i videti kako izgleda Strazbur sa vode. Mnostvo malih mostića, dugačke biciklisticke staze kojima možete da stignete u svaki deo grada. Bicikl je izuzetno zastupljen kao sredstvo prevoza, ne samo studenata kojih je jako mnogo u Strazburu, budući da je ovo posle Pariza najveći univerzitetski centar Francuske, ali i odraslih ljudi.

Čak i oni u poodmakloj dobi, najviše vole da se voze na biciklu, bez obzira na vremenske uslove. Moja komšinica bakica, koja ove godine puni 90 godina, još uvek jezdi na biciklu po Strazburu, obavlja dnevne kupovine i sve prevozi u košarici prikačenoj na biciklu. Kad je kiša zaštita su ogromne kabanice kojima se kao velikim plaštom pokrije i bicikl i biciklista i bez problema se pedala. Bicikl morate da zaključavate, ako ga ostavljate na ulici. Tu lekciju sam jako dobro naučila jer su mi već 3 bicikl ukrali za protekle 4 godine, iako su bili dobro zabravljeni. Mnogi pribegavaju i dodatnoj meri zaštite, stave lance na oba točka i onda još skinu sedište i ponesu ga sa sobom. Međutim, ni to ne pomaže jer se može destiti da vam skinu samo točak ili gumu i opet ste na šteti. Auto je ovde mnogo manje tražena roba pre svega zbog skupog parkinga, naročito u centru grada.

Strazbur raspolaže i idealnim prevoznim sredstvom za grad ove veličine – zovu ga tram ili u prevodu tramvaj, ali njegov izgled i brzina mnogo više liče na nadzemni metro. Mreža se stalno proširuje i zalazi sve dublje i dublje u u predgrađa Strazbura. Inače u Nemačku možete preko mosta „Evropa”, pešice, biciklom, autom  ili gradskim prevozom, jer je udaljenost manja od 5 km. Mnogi, naročito zaposleni u evropskim institucijama, kao što su Međunarodni sud pravde, Savet Evrope i Evropski parlament, sve češće odlučuju da se potpuno presele u Nemačku. Cene nekretnina su dosta niže, za istu cenu dobijate mnogo veću kvadraturu i bolji kvalitet stana ili kuće, niže su agencijske provizije prilikom prodaje, nemate troškove notara koji su izuzetno visoka stavka kada kupujute nekretninu u Francuskoj – oko 7 posto od prodajne cene objekta za one starije od 5 god, a duplo manje za objekte do 5 godina starosti. Takođe u Nemačkoj plaćate duplo manji porez na stanovanje (taxe d’habitation). Niže cene proizvoda su i najveći razlog što Francuzi sve više svoje nedeljne kupovine obavljaju u Nemačkoj, mnogo je povoljnije, a i usluga je kvalitetnija, što jest jest…

Naravno zahvaljujući visokim rezidencijalnim taksama, koje plaća svaki stanovnik ovog grada, Strazbur je izuzetno uređen grad u svakom pogledu. Vodi se računa o mnoštvu gradskih parkova, sa obiljem fontana, skulptura, cveća, klupa koje niko ne ruši. Nema ugaženih travnjaka, niti papira i smeća.

Ono što ovaj grad čini privlačnim je što su vam nadohvat ruke razni sadržaji – možete TGV-om (brzim vozom) za 2 sata stići do Pariza, ili otići kolima do Baden Badena i uživati u termalnim banjama. Možete i na skijanje na planinu Voz ili otići do mnoštva malih gradića, sela u okolini, sa predivnom prirodom i ukusnim lokalnim specijalitetima. Zimi imate brojna klizališta u Strazburu, leti pak otvorene bazene. Što se tiče kulturnih događanja, na raspolaganju su vam pozorište, opera, velika koncertna dvorana (‘’Palais de la musique’’), mnoštvo velikih bioskopskih sala. Leti se ovde organizjue i Praznik muzike, kada mnogi poznati i nepoznati bendovi sviraju živu muziku po celom gradu, dan i noć. Tu je međunarodni turnir u tenisu u mesecu maju, pre Rolan Garosa. Da ne zaboravim da pomenem i mnogo, mnogo raznih restorana i kafanica, koji nude različite specijalitete i po relativno povoljnim cenama.

 I dok Francuzi svoju kupovinu sve češće obavljaju u Nemačkoj, Nemci pak se sve više odlučuju da se goste u strazburskim restoranima. Hrana je ovde ritual i radnim danom u pauzi za ručak od 12:30 do 14 sati gotovo je nemoguće naći mesto u restoranu, jer je potrebna prethodna rezervacija. Ako vam je budžet tanji, uvek možete da pojedete neki kolač, popijete kafu, čaj u mnoštvu poslastičarnica, pravih malih umetničkih radionica, čiji izlozi izgledaju kao iz bajke – nekad pomislim da je svaki kolač unikat…

A za one koji vole da kupuju, Strazbur ima i dobre butike, gde francuski majstori prodaju unikatnu modnu odeću, obuću i nakit. U gradu postoji i ulica u kojoj se prodaje roba iz raznih evropskih zemalja – Švedske, Poljske, Švajcarske…Cene nisu previsoke, pogotovu u vreme zimskih i letnjih rasprodaja. Tu je vikend Braderie – kada svi butici i radnje iznesu svoju robu po bagatelnim cenama.

Naravno Strazbur je poznat i po svom Božićnom vašaru koji se održava od 1.decembra pa sve do katoličkog Božića. Na centralnom gradskom trgu tada se u drvenim kućicama prodaju ukusni alzaški specijaliteti, umetnički unikatni novogodišnji ukrasi za jelku, služi kuvano vino sa mirišljavim začinima, pečeno kestenje, bredele (božićni kolačići) koji se tope u ustima. Tada je velika gužva u gradu jer je prava najezda turista iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Belgije, sve je više Rusa, ali i onih koji dolaze iz drugih gradova u Francuskoj, budući da je to prilika za celu porodicu da se lepo provede na kraju stare godine…