Bolje da gorči, nego da kisi

Naš organizam ima potrebu za različitim hranljivim sastojcima, vitaminima i mineralima. Svi oni pripadaju porodicama kiselih i baznih namirnica. Ukoliko je vaša ishrana izbalansirana, namirnice iz obe grupe su zastupljene u pravilnom odnosu, ističe  Ivana Veljić, dijetetičar-nutricionista.

Acido-bazna vrednost (pH) određuje se skalom od 0 do 14, s tim što je O najkiselija, a 14 najbaznija. Idealna vrednost za ljudski organizam je blago bazna, tačnije od 7,35 do 7,45. Primera radi, pH venske krvi je zbog prisustva ugljene kiseline kiselija (7,35) u odnosu na pH arterijske i iznosi 7,40, dok je stomačna kiselina samo jedan!

– Ako pH telesnih tečnosti nije u navedenom rasponu, organizam posebnim mehanizmima uspostavlja acido-baznu ravnotežu. Ponekad, u tu svrhu izvlači kalcijum iz kostiju ili zuba da bi ovim mineralom neutralisao izrazito kiselo stanje. Ali, ako se preterana kiselost organizma nastavi, može da nastane osteoporoza, ne samo kod osoba starijeg životnog doba već i kod mladih zbog svakodnevnog uzimanja kole i drugih slatkih gaziranih napitaka (njihov pH je kiseo i iznosi 2,5) – navodi naša sagovornica.

 Spasonosne vežbe disanja

Savremena ishrana na mnoge načine remeti acido-baznu ravnotežu u organizmu smanjujući pH, upozorava Ivana Veljić. Preveliki unos namirnica kiselog dejstva može da naruši zdravlje, budući da u crevima smanjuje resorpciju minerala, u ćelijama proizvodnju energije i ometa eliminaciju teških metala. Ipak, dok je zdrav, organizam homeostatskim mehanizmima uspeva da se oslobodi viška kiselih sastojaka izdisanjem ugljenikove kiseline preko pluća i izlučivanjem mokraćne kiseline preko bubrega. Prva nastaje razgradnjom masti i ugljenih hidrata, a druga razgradnjom proteina.

Stručnjaci upozoravaju da je višak kiseline, nastao nepravilnom ishranom (izbor namirnica, vreme obroka, količina hrane), pratilac svega što remeti funkcije organizma, kao što su gojaznost, nedostatak ili preterivanje sa fizičkom aktivnošću, uzimanje alkohola, nikotina, kofeina, šećera, nedovoljan unos tečnosti, psihički i fizički stres, preterano uzimanje belančevina životinjskog porekla, nedostatak kiseonika, prisustvo teških metala. Povećana kiselost se može najpre prepoznati po promenama kose i na koži.

(/slika2)Višak kiseline u organizmu može da nastane i kao posledica bolesti, gastritisa, poremećene crevne flore, zatvora, prejedanja, bolova u mišićima (zbog nakupljanja mlečne kiseline), gihta (nagomilavanje mokraćne kiseline u zglobovima), reumatizma, karijesa, parodontoze, gljivičnih infekcija, akni, dijabetesa, hipertenzije, bolesti organa za disanje, poremećaja cirkulacije, depresije, nervoze i stresa, preteranog umora. Može da bude i posledica kamena ili peska u bubrezima, i povećane proizvodnje želudačne kiseline. Kiselost ipak najčešće nastaje posle svakodnevne ishrane mesom i mastima, zbog gladovanja, dugotrajno povišenih temperatura, poremećaja u radu creva. Ponekad je uzimanje namirnica gorkastog ukusa dovoljno za rešenje tegoba koje su trajale godinama i bile uzrok bolova ili lošeg zdravlja. Uzimanjem namirnica baznog dejstva može se povećati i efekat svih vrsta terapija.

Šta možemo da učinimo da pomognemo organizmu da uspostavi ravnotežu kiselih i baznih sastojaka?

Potrebno je svakog dana piti bar litar i po vode budući da njen sastav i kvalitet određuju biohemijske reakcije. Osim toga, trebalo bi se svakodnevno baviti fizičkim vežbama da bi se pojačala eliminacija kiselih supstanci iz organizma. Međutim, trebalo bi voditi računa da se ne dođe u stanje iscrpljenosti, jer preterana fizička aktivnost stvara mlečnu kiselinu. Ugljene kiseline možemo da se oslobodimo svakodnevnim vežbama disanja ili neprekidnim hodanjem u trajanju od pola sata.

Naša sagovornica savetuje da bi uz obrok od mesa (mast i meso su za organizam kisele namirnice) trebalo uzeti salatu zakiseljenu limunom ili umeboši sirćetom, koje se proizvodi fermentacijom japanske šljive. Umeboši sirće ima medicinsko delovanje jer trenutno vraća krv iz kiselog u bazno stanje, zaustavlja procese truljenja u crevima, pomaže organizmu da se oslobodi raspadnih produkata, reguliše stolicu i smanjuje bolove.

Napitke zasladiti medom

U slučaju povećane baznosti krvi, ravnoteža se može postići kombinacijom kiselih namirnica. Organizam ulazi u ovo stanje u slučajevima dugotrajnog povraćanja, ili posle višemesečne vegetarijanske ishrane koja podrazumeva i uzimanje mleka, kao i nefrolitijaze izazvane prisustvom kamena u alkalnoj mokraći. Za poboljšanje stanja treba upotrebljavati srednje kisele namirnice ili one s jakim dejstvom, kao što su jaja ili skuša.

Pri izboru namirnica treba voditi računa o količini kiselog voća i povrća, budući da u organima za varenje njihove kiseline (jabučna, oksalna, limunska) povećavaju pH želudačnog soka. Mada proteini iz namirnica deluju kiselo na organizam, u želucu neutrališu i ublažavaju hlorovodoničnu kiselinu. Uvek je bolje, kaže naša sagovornica, birati namirnice baznog pH. Zato se i preporučuje što više povrća sa baznim dejstvom, malo mesa, jaja, ribe, vrlo malo masti i šećera u pravilno raspoređenim obrocima.

Najbolje je zasladiti napitke medom koji ima blago alkalno dejstvo, ali ga treba staviti u prethodno prohlađen čaj da bi se sačuvala biološka i lekovita svojstva. Ukoliko se uzima nerazblažen, med u želucu apsorbuje vodu i time povećava koncentraciju kiseline. Posledica je osećaj pečenja u želucu i bol.

Nije teško napraviti jelovnik prema kiselo-baznim svojstvima namirnica. Primera radi, navodi Ivana Veljić, na 150 g mesa treba tokom dana uzeti 250 g kuvanog povrća i 150 g svežeg (kao salatu) i 400 g voća. Veoma brzo ćete osetiti efekat nove ishrane. Ukoliko sami ne uspete da sastavite odgovarajući jelovnik, potražite savet dijetetičara.

Vera Bošković

--------------------------------------------------------

Smanjuju kiselost

Preporučuje se uzimanje 20 odsto kiselih i 80 odsto baznih namirnica. Namirnice koje posle razgradnje jako povećavaju baznu vrednost krvi i telesnih tečnosti su cvekla, krompir, šargarepa, spanać, zelena salata, suvo voće, pomorandža, kivi, proso, avokado... Limun ima u organizmu bazno dejstvo jer sadrži minerale koji odnose vodonikove jone i time smanjuju kiselost organizma.

Srednje alkalno dejstvo imaju badem, kokos, kesten, humano i kravlje mleko, svi fermentisani mlečni proizvodi, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, kajmak, beli sir, voće, sveže ceđeni sokovi od voća i povrća, lisnato, zeljasto i plodovito povrće, brokule, kupus, karfiol, blitva, paradajz, celer, krastavci, maslačak, patlidžan, kelj, keleraba, zelena salata, pečurke, paradajz, crni i beli luk, paprika, žuti šećer, med i pojedina vina. U ove namirnice ubrajaju se i proteini surutke u prahu, proso, badem, cimet, kari, đumbir, čili paprika. Bazni minerali su morska so, kalijum (pH 14), kalcijum (pH 12), magnezijum (pH 9).

-------------------------------------------------------

Povećavaju kiselost

Acidirajuće namirnice su one koje nakon razgradnje u organizmu izazivaju kiselu reakciju krvi i urina, objašnjava Ivana Veljić. Jako kisele su fermentisani sirevi kao što su edamer, parmezan, kozji sir, ementaler, slatki i gazirani napici. Kiselost organizma povećavaju i jaja, majonez, riba i drugi morski plodovi, sve vrste mesa, iznutrice, divljač, suhomesnati proizvodi, slanina, goveđi loj, svinjska mast i rafinisana ulja, prekuvano povrće i beli šećer.

Srednje kiselo dejstvo imaju skuša, orasi, lešnici, kikiriki, sočivo, bob, pasulj, grašak, soja, žito i sve druge žitarice, svi proizvodi od brašna, šljive, masline, kuvani sokovi od voća i povrća, alkoholno sirće, pivski i pekarski kvasac, crni čaj, kafa, kakao, čokolada i termički obrađene masti i ulja.

Neutralno deluju dinja, bundeva, maslac, margarin, hladno ceđena biljna ulja, vitaminski čajevi, seme susama i voćni sir.