Nemamo naš bankarski sistem

Kritička rasprava o bankarskom sektoru i monetarnoj politici koja je dobrodošla i koju je uspešno inicirao Nebojša Katić („Bankarski raj”, 15. aprila),uz reakciju Zorana Petrovića („Dobra analiza ili populizam”, 23. aprila) ne znači „napad na bankarski sistem”. To je otkrivanje gorkih istina o našem bankarskom sektoru i monetarnoj politici.

Tvrdi se (g.Zoran Petrović) da je sprovedena uspešna reforma bankarskog sistema, sa čim se ne bih mogao složiti. S druge strane,stav g.Katića da je „Srbija neobjašnjivo lako odlučila da ugasi domaće banke” sve više nalazi dokaze u ponašanju bankarskog (privatnog) sektora.

Vodio sam projekat sanacije bankarskog sektora kadasmo konstatovali da zbog stanja u bankarskom sektoru nije bila moguća linearna sanacija (svih) banaka, ali selektivna i pojedinačna bila je moguća. Sačuvali bismonacionalni bankarski sistem, njegovo jezgro. Danas se sve više pokazuje da je ono što je učinjeno sa bankama bioteški koncepcijski promašaj.

Ne radi se samo o „galantnom prenošenju platnog prometa u banke” već o uništavanju jedne od u svetunajboljih institucija sa pravom riznicom podataka, kontrolnom ifiskalnom (naplatnom) funkcijom i nizom drugih društveno vitalnih zaduženja. Projekat koji smo izradili (Platni promet u monetarnom, fiskalnom i kontrolnom mehanizmu) pokazao je da je to bila jedna od najboljih institucija u svetu. Ali, eto, i ovde se kopira iskustvo drugih država, jer je „platni promet u svetu u poslovnim bankama”.

Mi, pre svega, višenemamo naš bankarski sistem (osim centralne banke i nekoliko banaka), sve je rasprodato i dato u ruke inostranom kapitalu. To treba,za početak, reći. Od 34 banke,u rukama stranog i privatnog kapitala nalazi se 26 banaka sa 84 odsto finansijskog potencijala,koje drže više od 50 odsto bankarske aktive. U većinskom vlasništvu države ostalo je svega osambanaka. U drugim državama,koje drže do svoje finansijske samostalnosti,dozvoljava se najviše 20 odsto banaka u stranom vlasništvu (što je slučaj i sa EU). Država koja je to dozvolila i uz to „otvorila” nacionalnu privredu zauvoz (koji je prosto eksplodirao i doveo do ogromnog spoljnotrgovinskog deficita) postala je izuzetno ranjiva na sve šokove sa svetskog tržišta, pa i nasvetskufinansijskukrizu.

Nebojša Katić potpuno je u pravu kada tvrdi dasu kod nas najveće kamatne marže, ali i visina aktivnih kamata koje nijedna privreda ne može da izdrži, posebno u višegodišnjoj krizi i bez sopstvenog kapitala. To je put u enormnu zaduženost i sve veći kamatni teret privrede i stanovništva. Tačno je da je prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite iznosila 21 odsto (zastanovništvoi do 34 odsto). Sada je to 18,6, odsto dok je prosečna pasivna 7,6 odsto. Istina je da banke dižu i pasivne kamate da bi privukle štednju u međusobnoj konkurenciji. Dinarska štednja, međutim,čini svega oko dvaodsto ukupne štednje. Kamatna marža izuzetno je visoka i kreće se između 10 i 12 odsto, što je enormno, dokse u drugim zemljama onakreće između jedan i dvaodsto. To je omogućilo bankama da u 2008. godini ostvare profit od 32 milijarde dinara, dok privreda grca u nelikvidnosti, gubicima i oštrom padu proizvodnje.

profesor monetarno-javnih finansija i bankarstva