Pticama treba znati prići

Kako uloviti neku životinju manje-više je poznato i običnim smrtnicima, a naročito lovcima, ali kako je fotografisati? Možda najbolji odgovor može da da Predrag Kostin, fotoreporter iz Zrenjanina. Ovaj tridesetdvogodišnjak se već četiri godine druži sa životinjama u rezervatima i prirodnim staništima, odakle donosi prelepe fotografije koje mnogi časopisi rado objavljuju. Učestvovao je na mnogim međunarodnim foto-konkursima i osvajao razna priznanja i nagrade. Ipak, 2008. godinu pamtiće kao najuspešniju, jer su njegove fotografije pobedile na dva konkursa na temu prirode: u našem eminentnom časopisu za kulturu fotografije „REFOTO” i u časopisu „Nacionalna geografija”.

– Svako ko se bavi ovim poslom želi da se njegova fotografija pojavi na stranicama ovog časopisa, a još kad pobedi, e, to već znači da stvarno vredi, ponosan je Predrag.

Nepredvidiva priroda

Da bi se dobro uradio posao nije dovoljno imati samo fotografsko umeće, već treba znati i mnogo o životinjama koje želite da slikate i njihovim navikama, a pre svega kada im se može prići blizu.

(/slika2)– Svaka ima neki svoj ritam, i ako uspeš da ga „uhvatiš”, imaš velike šanse da napraviš dobru fotografiju. Ali ni tada ništa nije sigurno, jer je priroda apsolutno nepredvidiva. Baš zato je pravi izazov za fotografisanje i proučavanje. Nekada ideš pet dana zaredom pa ništa ne vidiš, a kamoli fotografišeš, a opet nekada će se desiti da vidiš stvari koje nisi mogao ni pretpostaviti da ćeš videti, kaže naš sagovornik.

Na fotografiji koja je pobedila na konkursu „Nacionalne geografije” nalaze se četiri mlade laste sa otvorenim kljunovima, koje stoje na grani i čekaju da im roditelji donesu neku muvu, pčelu ili nekog drugog insekta i da ih nahrane. To je inače, jedna od karakteristika svih ptica, objašnjava Predrag, naime, kad mladi postanu dovoljno jaki da izlete iz gnezda, oni se smeste na neko obližnje drvo i tu vežbaju krila, kako bi ih ojačali pred seobu, a roditelji ih kljukaju raznoraznim „poslasticama”. Na žalost, na taj način puno mladih i strada, jer su izloženi prirodnim neprijateljima koji takve prilike veoma vešto koriste, priča ovaj poznavalac prirode.

Predrag u slobodno vreme najčešće odlazi do Carske bare, petnaestak kilometara od Zrenjanina. Tu je i nastala većina njegovih fotografija jer, kako kaže, kadgod tamo da odete, bilo da je jutro ili podne, zima ili leto, uvek će se desiti nešto što zavređuje pažnju.

Carska bara, Zasavica, Uvac

(/slika3)Pored Carske bare povremeno odlazi i na Zasavicu koja je takođe izazovno mesto za fotografisanje, a visoku divljač slika u ograđenim lovištima „Vojvodina šuma”. S vremena na vreme ode i u kanjon reke Uvac, gde je zahvaljujući zalaganju beogradskog Fonda za zaštitu ptica grabljivica obnovljena kolonija beloglavog supa.

Koju pticu ili životinju Predrag najviše voli da fotografiše?

Bez razmišljanja odgovara da mu je najmiliji orao belorepan.

– To je ptica kojoj je jako teško prići. Impresivna i impozantna, a opet toliko ranjiva. Čovek je ovu vrstu doveo do ivice opstanka na teritoriji Srbije , ali se, zahvaljujući nekolicini odvažnih ljudi, orao belorepan opet vraća, radosno kaže ovaj majstor fotografije i veliki ljubitelj prirode.