Proja na stolu

Da li je Marko Kraljević jeo proju? Ne pitamo se mi, ali učesnik jednog od kvizova koji su preplavili naše televizije morao je da odgovara i na ovu „nedoumicu”. Mada znajući odakle je stigao kukuruz pa i kukuruzno brašno, a kada je Marko „orao drumove”, lako je dokučiti da mu mama nije pekla ovaj specijalitet, koji neki jedu uz sarmu, drugi sa čvarcima a treći – klot.

U svakom slučaju, bez hleba i mesa decenijama se nije mogla zamisliti srpska trpeza. Mlinari su uglavnom uvek imali posla. U srednjovekovnoj Srbiji hleb je, kažu, mešen od mešavine pšenice, ječma i raži (zvala se sumješica i suražica). Bogatiji su jeli hleb od pšenice, a siromašniji od zobi i raži. Samo u Beogradu je 1660. godine postojalo čak 600 mlinova, koje su pokretali konji i vodenice na Dunavu. Dolaskom blagostanja, beli je iz svakodnevne upotrebe potisnuo ostale vrste hleba.

A kada je kukuruz na brodovima stigao iz Amerike i odomaćio se u našim krajevima, mnogima je promena prijala. Tokom prve polovine 20. veka hleb je mešen samo u vreme praznika i dobijao značaj kolača. Ipak, zvuči lepo a i utešno za one koji su se najeli proje i tvrdih korica hleba: najkreativnije kuhinje na svetu su one iz siromašnih krajeva, u kojima su se ljudi dovijali i s malo materijala spremali dobru hranu.

Od milion i jednog recepta za proju teško je odabrati baš onaj koji su primenili svi, jeli svi i svi rekli: „Ala je dobra!”. Ipak, provereno dobra proja se pravi od 250 grama belog kukuruznog brašna, malčice sode bikarbone, soli, šećera i četiri decilitra mlake vode. Sve se dobro izmuti varjačom, vodeći računa da masa ostane žitka, pa se sipa u podmazan pleh i peče u prethodno zagrejanoj rerni (220 stepeni) otprilike pola sata, da porumeni gornja korica. Umota se u krpu i malo prohladi pa pojede do poslednje mrvice.

Oni koji vole bogatu proju u činiju za mućenje staviće čašu belog projinog brašna, čašu žutog kukuruznog, čašu običnog belog brašna, pa dodati kesicu praška za pecivo, jednu i po čašu kisele vode, pola čaše mleka, pola čaše zejtina, tri jajeta i sir po želji…

Rajna Popović