Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Проја на столу

Проја на столу

Да ли је Марко Краљевић јео проју? Не питамо се ми, али учесник једног од квизова који су преплавили наше телевизије морао је да одговара и на ову „недоумицу”. Мада знајући одакле је стигао кукуруз па и кукурузно брашно, а када је Марко „орао друмове”, лако је докучити да му мама није пекла овај специјалитет, који неки једу уз сарму, други са чварцима а трећи – клот.

У сваком случају, без хлеба и меса деценијама се није могла замислити српска трпеза. Млинари су углавном увек имали посла. У средњовековној Србији хлеб је, кажу, мешен од мешавине пшенице, јечма и ражи (звала се сумјешица и суражица). Богатији су јели хлеб од пшенице, а сиромашнији од зоби и ражи. Само у Београду је 1660. године постојало чак 600 млинова, које су покретали коњи и воденице на Дунаву. Доласком благостања, бели је из свакодневне употребе потиснуо остале врсте хлеба.

А када је кукуруз на бродовима стигао из Америке и одомаћио се у нашим крајевима, многима је промена пријала. Током прве половине 20. века хлеб је мешен само у време празника и добијао значај колача. Ипак, звучи лепо а и утешно за оне који су се најели проје и тврдих корица хлеба: најкреативније кухиње на свету су оне из сиромашних крајева, у којима су се људи довијали и с мало материјала спремали добру храну.

Од милион и једног рецепта за проју тешко је одабрати баш онај који су применили сви, јели сви и сви рекли: „Ала је добра!”. Ипак, проверено добра проја се прави од 250 грама белог кукурузног брашна, малчице соде бикарбоне, соли, шећера и четири децилитра млаке воде. Све се добро измути варјачом, водећи рачуна да маса остане житка, па се сипа у подмазан плех и пече у претходно загрејаној рерни (220 степени) отприлике пола сата, да порумени горња корица. Умота се у крпу и мало прохлади па поједе до последње мрвице.

Они који воле богату проју у чинију за мућење ставиће чашу белог пројиног брашна, чашу жутог кукурузног, чашу обичног белог брашна, па додати кесицу прашка за пециво, једну и по чашу киселе воде, пола чаше млека, пола чаше зејтина, три јајета и сир по жељи…

Рајна Поповић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.