Bliski istok: čeka se deblokada

Od našeg dopisnika 
Kairo, 11. maja – Ono što se čekalo u poslednjoj godini – odnedavno je realnost. Za Bliski istok, potencijalno, vrlo značajna, jer bi mogla da bude vesnik nekoliko ključnih deblokada. Čekalo se da sa pozornice siđe stara američka administracija, i da na scenu stupi nova izraelska vlada. U tom svojevrsnom vakuumu, niko nije mogao, niti hteo, da povlači poteze.

Što se očekivanja Arapa tiče, rezultat novonastale realnosti je – nerešen. Pozitivno je, kako se posmatrači slažu, što se umesto (republikanca) Džordža Buša mlađeg u Belu kuću uselio (demokrata) Barak Obama. Nije najbolje, u čemu se takođe saglašavaju bliskoistočni eksperti, što je na čelo Izraela došla desničarska vlada, predvođena partijom Likud i, po čuvenju nepopustljivim, premijerom Benjaminom – Bibijem Netanijahuom. Između, uslovno rečeno, tog plusa i minusa, ostaje prostor koji ispunjavaju – nove nepoznanice.

Stvari mogu da se relativizuju. Oni što previše očekuju od Obame, mogli bi sutra da budu razočarani. Naprosto zato što nije realno zamisliti da će sukob Arapa i Izraela, koji se razvlači više od šest decenija, moći da reši jedan čovek u jednom predsedničkom mandatu. S druge strane, oni koji uopšte ne veruju u dobre namere Netanijahua, mogli bi da budu prijatno iznenađeni. Ukoliko se premijer Izraela, recimo, ugleda na njegovog prethodnika, takođe pripadnika Likuda, Arijela Šarona, kojeg je još više bio glas da je netolerantan. Ipak, kada je prelomio i odlučio da napravi neke ozbiljne ustupke Palestincima, pokazalo se da niko u Izraelu nije ni pokušao da se tada Šaronu ozbiljnije suprotstavi.

Arapi su se aktivirali. Arapska liga je pretposlednjeg dana aprila održala vanrednu sednicu, koju su formalno zatražili Palestinci. Prethodno je šef Arapske lige Amr Musa, putujući u više prestonica u regionu, osigurao da arapski svet, pred Obamu, ide sa nekoliko iskristalisanih stavova. Na primer, dogovoreno je da će Arapi biti spremni da prečuju neke od izjava koje su dolazile od Netanijahua i njegovog ministra spoljnih poslova Avigdora Libermana, u kojima je odbačeno polazište da se rešenje bliskoistočnog problema mora ostvariti kroz postojanje dve države (drugim rečima kroz kreiranje nezavisne države Palestine).

 Prvi glasnik Arapa u Vašingtonu bio je jordanski suveren Abdulah. On je novom predsedniku SAD izložio da će Arapi posvećeno i dosledno ispuniti svoje obaveze koje proizlaze iz ranije utvrđenih međunarodnih inicijativa za postizanje mira na Bliskom istoku. Uprošćeno kazano, ukoliko se Izrael povuče na granice iz 1967.godine (čak bi tu neke manje korekcije bile dopuštene), ukoliko se oformi država Palestina i ukoliko Izrael prethodno obustavi ilegalnu gradnju jevrejskih naselja, Arapi bi priznali Izrael kao državu i bili spremni da mu garantuju bezbednost.

Na poziv američkog predsednika, u toku maja, put Bele kuće krenuće šef egipatske države Hosni Mubarak i još nekoliko arapskih lidera. Obami će biti prenesene dobre namere, ali i čvrst stav Arapa da se predstojeći zadaci učesnika mirovnog procesa jasno definišu i za njihovo ispunjenje utvrde precizni vremenski rasponi. Dobar je znak da je arapski svet sa zadovoljstvom prihvatio izbor predsednika Obame da za ličnog izaslanika za Bliski istok postavi iskusnog diplomatu Džordža Mičela. U toj odgovornoj funkciji, Mičel je u međuvremenu već bio u prvoj poseti regionu.

Mnogi analitičari u Kairu su, za sada, skeptični. Veruju da će Obama pokušati najviše što može, ali istovremeno sumnjaju u to koliko će on biti u stanju da suštinski učini, s obzirom na snagu i uticaj izraelskog lobija u Vašingtonu. Kakva-takva nada, ipak, ostaje. Niko, pa ni Bliski istok, ne može večno tapkati u mestu.