Blokovi Evrosonga

Ovogodišnji Evrosong koštaće znatno više od ranije održavanih, čak preko 42 miliona dolara (od toga je mamutski deo obezbedila ruska vlada), i po svemu sudeći neće moći da se pokrije prihodima. Za Ruse, međutim, nije najvažniji novac već spoljnopolitički efekat. A teško je ne očekivati da će poruka o veličini i sjaju prestonice najveće države sveta biti snažna i zbog ogromne gledanosti možda i jača od one sa proslave Dana pobede 9. maja. Srbija je svoju priliku prošle godine dobro iskoristila. S mnogo većim budžetom Moskva se sigurno neće obrukati. Ko će pobediti za Ruse je manje bitno.

Moskovski festival će izvesno je biti najveći performans u istoriji Evrosonga, čemu će doprineti i gigantska dvorana, ogroman broj gostiju i medijska pompa, koju je potpomogao i premijer Putin, koji je „iznenada” došao da vidi kako teku završne pripreme u areni.

Evrovizija, od početka do danas, može biti posmatrana i u svetlu geopolitičkih promena, kulturološke anksioznosti i „power games”, koje definišu Evropu i svet. Da li je glasanje na Evrosongu metafora za evropsku politiku? Ako je tako onda je širenje EU možda jedna interregionalna borba. Evrosong, kao hepening, spektakl i performans, koji ujedinjuje i alegorijski reprezentuje ideju Evrope, postao je i simbol razlika, odnosno postojanja brojnih evropskih identiteta.

Možda je i zbog toga Evrovizija za sociologe i politikologe postala veoma zanimljiva i, na neki način, pokazuje složene odnose i sentimente između evropskih naroda. Od uvođenja glasanja putem SMS-a, geopolitika ali i etnički faktor dolaze do snažnog izražaja. Ipak, ni ranije, pre uvođenja SMS-glasanja politika nije bila bez velike uloge (godinama Španija glasa za Portugal, Austrija za Nemačku itd.).

Prema mnogim saznanjima, tri „najistaknutija” glasačka regionalna „bloka” su: balkanski, nordijski (ponekad sa baltičkim državama) i „ekssovjetski”. Indikativno je i da je broj „potajnih glasanja” (parovi država koje redovno daju glasove jedna drugoj) snažno porastao od maksimalno četiri do 1990, na više od 25 posle 2000. (Npr. Španija i Andora, Britanija i Irska, Holandija i Belgija). Zemlje će pre dodeliti veliki broj glasova onima koji su njima prethodnih godina davali veliki broj glasova. Interesantno je i glasanje jevrejske dijaspore (bodovi Holandije i Francuske za Izrael), kao i razmena glasova BiH i Turske (od perioda rata 1992–95).

Treba imati u vidu i srodnost muzičkih ukusa u zemljama ova tri bloka. Pored toga, takmičenje daje šansu ljudima da izraze svoja mišljenja o političkom ponašanju drugih zemalja. Npr. krah Britanije 2003. (nula poena) može biti pripisan učešću u iračkom ratu.

I pored svih lingvističkih, geopolitičkih i kulturoloških faktora, kvalitet pesme (za većinu publike poželjna je lako pevljiva melodija sa zanimljivim scenskim nastupom) vrlo je značajan i može da bude presudan.

Pesme iz naše zemlje poslednjih godina dobijale su glasove od država bivše SFRJ u kojima živi znatan broj Srba (mada ovde treba imati u vidu prepoznatljivost srpskih izvođača, koja doprinosi povećanju broja glasova koje dodeljuju pripadnici matičnih nacija, što je slučaj i u obrnutom smeru). Potom, visok broj poena dobijali smo od zapadnoevropskih zemalja sa velikom srpskom dijasporom (koja je nemilice slala SMS-ove iz Austrije, Švedske, Nemačke, Švajcarske itd.). Dosta bodova dobili smo od zemalja koje su nam „tradicionalno naklonjene” (Rusija, Makedonija, Ukrajina, Belorusija, Grčka, Jermenija), ali i mi njima dajemo.

I pored promena pravila, kojima se ponovo uvodi žiri koji odlučuje o dve pesme koje će ući u finale, kao i o polovini poena u finalnom glasanju, Balkan, nordijske zemlje i zemlje bivšeg SSSR-a će, po svemu sudeći, i ubuduće dominirati. Na to ukazuju i kladionice koje favorite Evrosonga 2009. vide u pesmama Norveške, Grčke, Turske, BiH, Azerbejdžana i Britanije. Godina 1998. bila je poslednja kada je (regionalno) „neblokovska” zemlja pobedila (Izrael) i možda ćemo dugo čekati da se tako nešto ponovi.

ekonomista