Krv, suze i bes

Od našeg specijalnog izveštača
Kan – Počelo je baš kako treba. Gromki aplauzi i nasmejana lica posle projekcije Dokterovog filma „Up” koji je, sa naslovom „Do nebesa”, za srpsko tržište otkupila distributerska kuća „Taramaunt”, bogato pripremljena zvanična večera u dvorani „Ambasadori”, pokloni „L’Oreala” za sve zvanice i parti u čast filma otvaranja pun bombona, sladoleda i čokolada, na plaži Hotela „Karlton”.

Jutro je donelo otrežnjenje. Viđeni su prvi filmovi iz glavnog takmičarskog programa, a ako se po jutru dan poznaje, onda je situacija sledeća – 3D crtać „Do nebesa” je najverovatnije i najpozitivniji film ovogodišnjeg Kana. Potom slede – krv, suze i bes. Jedan za drugim pristizaće „Antihrist”, „teološka provokacija” Larsa fon Trira, horor film u kojem svet nije stvorio Bog već sam đavo, Tarantinov film „Neslavna kopilad” (ovaj film će „Taramaunt” u Srbiji prikazivati kao „Prokletnici”), špageti-vestern na temu Drugog svetskog rata sa „tabanjem” i pucanjem, Hanekeova „Bela traka”, crno-beli film o prapočecima nacizma u Austriji dvadesetih godina prošlog veka, Belokijev film „Pobediti” prema istinitoj priči o Musolinijevom nezakonitom sinu, kojeg je otac silom strpao u ludnicu... I tako redom. Van konkurencije, pridružuju im se i filmovi „Agora” Aleandra Amenabara, horor o Aleksandriji ranih hrišćana, pa i novi film Sema Reimija „Odvuci me u pakao”, socijalno-angažovani horor o ženama i vradžbinama...

Čast da započne ovogodišnji takmičarski program pripala je kineskom filmu „Prolećna groznica” Lu Jea, autora koji je i sa prethodnim filmovima „Purpurni leptir” i „Letnja palata” imao problema sa kineskim vlastima (zabrana snimanja od pet godina). Kakve li će tek sada reakcije uslediti kada se spozna da je Jeov novi film zapravo „gej sapunica”, još uvek tabu tema u mnogim azijskim zemljama, a ne samo u Kini. Sam film o dva muškarca i jednoj lepoj ženi, o strasti, nasilju i seksu, prilično je razvučen i ispod je dometa prethodnih Jeovih filmova.
Kontroverzni južnokorejski reditelj Čan-Vuk Park, autor horor hitova kakvi su, bez sumnje, bili oni iz trilogije o osveti, „Oldboj”, pa i „Ja sam siborg, ali to je OK”, ponovo je stigao u Kan. Ovog puta sa visokostilizovanim filmom „Žeđ”, pričom o katoličkom svešteniku koji postaje vampir. Ovaj Parkov film donosi i više liričnosti nego ikada pre, složen je, sinematičan i veoma inventivan, pravi dokaz da se reditelj ponovo vratio u top-formu. Naravno, ne odustajući od svog omiljenog žanra. Na radost sve većeg broja poklonika u celom svetu.

Film Čan-Vuk Parka je samo jedan od devet južnokorejskih filmova koji će ove godine biti viđeni u Kanu u različitim programima (plus činjenica da je reditelj Čang-Don Li, član oficijelnog žirija), kao svedočanstvo o sve većem uzletu ove kinematografije, ali i jedan od čak sedam azijskih filmova koji su uvršteni u trku za „Zlatnu palmu”.

----------------------------------------------------------------

Frensis Ford Kopola: Nova faza u karijeri

(/slika2)Sedamdesetogodišnji, legendarni američki reditelj Frensis Ford Kopola dvostruki je dobitnik kanske „Zlatne palme”. Kanu se često i rado vraća, ali je ove godine načinio presedan. Sa poslednjim filmom „Tetro”, porodičnom dramom snimljenom u Buenos Ajresu, Argentina, sa Vinsentom Galom i Aldenom Erenrajhom u glavnim ulogama, otvorio je nezavisni program „Petnaest dana autora”, koji su svojevremeno osnovali francuski autori nezadovoljni „selektorskom politikom” oficijelnog Kana.

U kratkom susretu za „Politiku”, slavni reditelj pojašnjava ovakvu odluku:

– Slobodan sam čovek. Očigledno je da sam svuda okolo prisutan već dugo vreme, ali se uvek osećam i pomalo frustrirano. Snimio sam mali, nezavisan film, prema sopstvenom scenariju, sopstvenim novcem i onako kako sam želeo, bez da mi bilo ko „pametuje” i uslovljava spolja. Ovo je nova faza u mom životu.

Dugo niste sami pisali scenario, kao veliki reditelj imali ste iza sebe i velike filmske studije?

Od perioda „Kišnih ljudi” i „Prisluškivanja”, retko kada sam pisao, jer me pozicija scenarista–reditelj plašila. Smatrao sam da će me pisanje odvlačiti od posvećivanja pažnje stilu i estetici filma i zato sam se toga okanio. Mogu da kažem da sam novu fazu u karijeri počeo filmom „Youth Without Youth” za koji sam napisao scenario i koji je moj najličniji film, emotivno inspirisan prozom Tenesi Vilijamsa i Judžina O’Nila.

Šta je inspirisalo „Tetro”? Holivudski časopisi tvrde da je ovo i Vaš biografski film?

Kao i uvek preteruju. Priča „Tetra” je čista fikcija. Storija o ocu – muzičkom tiraninu i njegovim sinovima, od kojih jedan sam sebe smatra umetnikom, a drugi pokušava da uspostavi odnos sa svojim polubratom. Lik oca u ovom filmu je monstrum, nešto poput mitskog junaka iz grčkih tragedija u kojima se otac takmiči sa sinovima. Tvrdim da moj otac nikada nije bio takav, čak ni u trenucima kada sam pobegao iz vojne škole. Ni ja kao otac nisam takav, a nisam ni kao brat.

Da li je istina da ste glavnu ulogu pisali imajući u vidu glumca Meta Dilona?

Istina je, ali su ga unapred ugovorene obaveze sprečile da ulogu prihvati. Mislim da je Vinsent Galo takođe izvrstan izbor. On nosi u sebi dozu misterije, ima i ironično lice. Tokom priprema za film, shvatio sam i da je veoma inteligentna osoba.

Zašto Argentina, a ne SAD ? Finansijske teškoće?

Recimo da su razlozi i finansijske i umetničke prirode. Kompletan film, uključujući i postprodukciju, uradio sam u Argentini, zemlji koja ima izuzetnu književnu i pozorišnu tradiciju.

----------------------------------------------------------------

Prijem na srpskom štandu

Povodom današnje premijere filma „Obični ljudi” Vladimira Perišića u programu „Nedelja kritike” (takmiči se za „Zlatnu kameru”, nagradu za najbolji debitantski film), iza koga je stala i moćna producentsko-distributerska kuća „Vajld banč”, na srpskom štandu u Kanu, u organizaciji Ministarstva za kulturu Srbije i FCS-a, biće organizovan prijem.

O našem filmu hrvatski mediji pišu da je „baziran na predlošku Slavenke Drakulić o slučaju plaćenog vojnika Dražena Erdemovića”, ali da „navodno ima malo veze sa stvarnim slučajem”.

U Kanu se pod jedinstvenim brendom „Film in Serbia”, predstavlja i srpska producentska mreža, koja promoviše Srbiju kao zanimljivu destinaciju za produkcije filmova. Jedan od promotera je i Svetozar Cvetković.