Separatizam u Boliviji po hrvatskom receptu

TRAGOM MESTI

Od našeg dopisnika
U zamršenoj priči o zaveri protiv predsednika Eva Moralesa, bolivijski zvaničnici bez ikakve zadrške tvrde da je scenario za separatizam preuzet sa Balkana, a da su akteri oružanog paravojnog pokreta obogaćeni iskustvom iz krvavog građanskog rata u Hrvatskoj.

Tome u prilog govore i prvi rezultati istrage posle upada policijskih snaga u hotel „Las Amerikas” u separatističkom regionu Santa Kruz, kada je među trojicom „stradalih terorista”, uz Mađara i Irca, poginuo i Eduardo Rosa Flores, koji je uz bolivijsko imao još dva državljanstva– mađarsko, po poreklu, i hrvatsko po zaslugama. Rosa je inače bio čovek razbarušene biografije, ali je svoje srce i dušu našao u ratu za hrvatsku nezavisnost, pa je u Hrvatskoj proglašen za heroja, stekao čin pukovnika i za nagradu mu je dodeljena počasna domovnica i putovnica. Posle njegove smrti mađarska televizija emitovala je intervju koji je novinar Andras Kepes napravio sa Floresom, pre nego što je ovaj krenuo natrag put rodne Bolivije da spasava svoju otadžbinu. Rosa kaže da ga je pozvao Santa Kruz (jedan od najmoćnijih ljudi ove bogate provincije je Bolivijac Branko Marinković, hrvatsko-crnogorskog porekla) kako bi se borio za autonomiju ove provincije. „Ako nam ne daju autonomiju, a ne možemo da živimo zajedno, tražićemo nezavisnost i napravićemo novu zemlju”, rekao je mađarskoj televiziji, uz zahtev da se intervju objavi tek ako on više ne bude među živima. „To je ideja”, dodaje,„prvo probamo da je ostvarimo razumno, kako bismo sprečili krvoproliće, a ako to ne uspe…onda ćemo silom do nezavisnosti.”

Među uhapšenima u ovoj brzometnoj akciji policije(16. aprila), koja u bolivijskoj javnosti izaziva protivrečne reakcije, nalazi se još jedan bolivijski Hrvat. Mario Tadić, koga istražni organi ispituju u bolivijskom zatvoru, kaže da se Rosa više puta sastajao sa prefektom Santa Kruza Rubenom Kostasom. „Jedanput je čak sa njim ostao na sastanku čitavih pet sati, znao sam da se nešto priprema”, kaže Tadić.

Rosa je, kako sada svedoči Tadić, bio vođa ove grupe i svim članovima je zaplenio pasoše kako bi izbegao eventualnu nelojalnost i „sprečio dezertere” da se domognu Evrope…

Po istrazi koju vodi višepartijska parlamentarna komisija, ispostavlja se da su još dva Mađara činila jezgro ove ilegalne organizacije, ali su izgleda uspeli da odbegnu, ili ih je Rosa likvidirao.

Kako piše bolivijski dnevnik „Prensa”, ova dvojica „nestalih” Mađara bili su među osnivačima separatističke organizacije u Rumuniji – čija je namera bila da deo zemlje nastanjen Mađarima pripoji Mađarskoj.

Tadić je takođe ispričao parlamentarcima da je po novac za akcije Rosa išao kod Marinkovića i ostalih tajkuna u Santa Kruzu. Marinković je jednom prilikom doneo Rosi 200.000 dolara, za kupovinu oružja. Ta suma data je argentinskim vojnicima, koji su svojevremeno digli vojnu pobunu protiv demokratski izabranog predsednika Raula Alfonsina, zbog čega su usledili zakoni o obustavi suđenja za počinjene zločine u vreme vojne hunte. Argentinci se više nisu pojavili ni sa parama ni sa obećanim oružjem, pa je Branko Marinković ostao kratkih rukava. Buenosajreski list „Pahina 12” piše da ambasador Argentine u Boliviji još nije preneo nikakav zahtev bolivijskih vlasti za hvatanje ovih bivših argentinskih oficira.

Iako mnogi mediji u samoj Boliviji sumnjaju da je ova afera prenaduvana i isfabrikovana, a da su „Evo Morales kao i njegov mentor venecuelanski predsednik Ugo Čaves skloni da se upuštaju u svakojake teorije zavera”, Tadić je pred komisijom detaljno obrazložio svoju ulogu u tajnoj organizaciji.

Zadatak mu je bio da „skida hrvatske vojne priručnike sa Interneta, prevodi ih na španski i daje Rosi koji je bio zadužen da stvori posebnu paralelnu miliciju. Bilo je tu svakojakih štiva iz „vojne i ratne taktike, logističke podrške, preživljavanja, inženjerije, obaveštajnih službi...”

Opozicioni mediji u Boliviji podsmevaju se zvaničnom La Pazu i predsedniku Evi Moralesu. Oni tvrde da je prvi predsednik iz plemena starosedelaca – specijalista u proizvodnji neprijatelja. Navode da je svojevremeno američkog ambasadora Filipa Goldberga proglasio za vođu zaverenika. Goldberg je, kako mu je spočitao Morales, nekada bio šef misije na Kosovu, gde je stekao iskustvo i specijalizovao se za separatističke akcije. Kasnije je američki ambasador proteran iz Bolivije, a sa dolaskom Baraka Obame na čelo SAD vode se razgovori da se diplomatski odnosi sa Bolivijom opet uspostave.

Zorana Šuvaković