Odsudna bitka za Koridor

Da bi Vlada Srbije povukla sredstva međunarodnih kredita za Koridor 10, ove godine mora da uradi sve projekte i ekspropriše zemljište, koje košta oko 100 miliona evra,kaže za „Politiku” Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.

U suprotnom, plaćaćemo kamate na novac koji nam je odobren a ne koristimo ga. Za deo obilaznice oko Beograda Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila nam je zajam pre dve godine u vrednosti od 115 miliona evra. Ali, taj novac još ne koristimo jer nije izuzeta zemlja na trasi od Batajnice do Dobanovaca.

– Trudiću se da prvo završim sve projekte. Pokušaćemo i da izuzmemo zemljište što je više moguće. Građani treba da znaju da projektovanje i eksproprijacija nisu bacanje para i da to mora da se uradi.Smatram da je razumnije da damo tridesetak miliona evra za eksproprijaciju, nego da nam leži neiskorišćeno 115 miliona evra za obilaznicu – kaže Mrkonjić.

On očekuje da do 1. juna bude izuzeto oko milion kvadratnih metara zemlje i da mesec dana kasnije počnu radovi na potesu od Batajnice do Dobanovaca. Zemljište na toj trasi košta oko 20 evra po kvadratu, što je ukupno 20 miliona evra. Tome treba dodati još oko 10 miliona evra za izuzimanje kuća, kaže ministar za infrastrukturu.

Zbog manjka para u budžetu, umesto da se plaća, zakon dozvoljava da se izuzeto poljoprivredno zemljište zameni za parcele u istoj katastarskoj opštini.

– Nemam ništa protiv da vlasnicima poljoprivrednog zemljišta budu ustupljene njive na drugom mestu kako bi se umanjili troškovi obeštećenja, ali smatram da je to teško izvodljivo. Jer, zemlje nema dovoljno, bar u tim katastarskim opštinama – odogovara ministar.

On kaže da oko cene zemljišta neće biti pogađanja, niti će vlasnici njiva i izgrađenih objekata moći da je određuju.

– Nekoliko biznismena je spremno da pokloni zemljište za izgradnju obilaznice, ali ima i građana sa nerealnim zahtevima – nagoveštava Mrkonjić i naglašava da će izgradnjom obilaznice stanovnici Batajnice, Dobanovaca i Ugrinovaca sigurno biti na dobitku.

Isto važi i za južni i istočni krak Koridora 10. Izgradnjom ove saobraćajnice koja prolazi kroz tridesetak opština umanjuju se razlike između naprednijeg severa i nerazvijenog juga zemlje.

– Izgradnjom infrastrukture podiže se ne samo putna privreda, već i niz pratećih industrijskih grana, što je izuzetno važno u vreme krize. Indirektnu korist od radova na saobraćajnicama ima oko 200.000 zaposlenih. Pri tom najmanji deo njih će raditi na samoj trasi autoputa – kaže Mrkonjić i dodaje da će po njegovom zavreštku samo godišnji prihod od putarine biti najmanje 300 miliona evra. Osim toga, Srbija dobija bitku za transport robe preko svoje teritorije i na taj način ostvaruje dodatne prihode od naplate goriva i prenoćišta vozača.

Ali, pošto međunarodne banke finansiraju deonice od Dimitrovgrada do Niša i od Preševa do Leskovca, a Grčka iz Helenik plana izdvaja 100 miliona evra za južni krak, baš kao i u slučaju obilaznice, neće se dozvoliti da novac bude povučen pre nego što naša država završi svoj deo posla.

Na južnom kraku Koridora 10 do početka jula treba da bude završena deonica od Preševa do Levosoja. Do tada projekat i eksproprijacija zemljišta moraju da budu kompletni za deonicu od Levosoja do Donjeg Neradovca. Jer će u međevremenu biti raspisan tender i počeće radovi na tih 16 kilometara autoputa, najavljuje ministar za infrastrukturu.

Na istočnom kraku Koridora 10, eksproprijacija na građevinski prilično komplikovanoj deonici oko Dimitrovgrada je završena. Objavljivanje tendera za njenu izgradnju očekuje se već narednog meseca.

-----------------------------------------------------------

Vlada Srbije odlučuje o finansiranju

Ove godine će biti urađen projekat za autoput Beograd–Čačak, a naredne bi mogao da bude raspisan tender za izbor graditelja, najavljuje ministar Milutin Mrkonjić. Deonica od Beograda do Ljiga je najrentabilnija, ali on ističe i da je autoput prema Čačku neophodan.

– Deonica do Ljiga zadovoljava sve kriterijume i ekonomski je isplativa za gradnju. Tek kada utvrdimo način finansiranja, znaćemo odakle ćemo početi sa izgradnjom. Eksproprijacija zemljišta je završena na delu od 26 kilometara Obrenovac–Ub i to parče je možda i najjednostavnije za gradnju – kaže Mrkonjić.

Da li će ovaj autoput biti finansiran iz budžeta, kredita ili će možda biti građen putem koncesije, Mrkonjić nije mogao da kaže. Jer, kako ističe, Vladi Srbije treba da proceni koje rešenje je najbolje.

Marijana Avakumović