Одсудна битка за Коридор

Да би Влада Србије повукла средства међународних кредита за Коридор 10, ове године мора да уради све пројекте и експроприше земљиште, које кошта око 100 милиона евра,каже за „Политику” Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру.

У супротном, плаћаћемо камате на новац који нам је одобрен а не користимо га. За део обилазнице око Београда Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) одобрила нам је зајам пре две године у вредности од 115 милиона евра. Али, тај новац још не користимо јер није изузета земља на траси од Батајнице до Добановаца.

– Трудићу се да прво завршим све пројекте. Покушаћемо и да изузмемо земљиште што је више могуће. Грађани треба да знају да пројектовање и експропријација нису бацање пара и да то мора да се уради.Сматрам да је разумније да дамо тридесетак милиона евра за експропријацију, него да нам лежи неискоришћено 115 милиона евра за обилазницу – каже Мркоњић.

Он очекује да до 1. јуна буде изузето око милион квадратних метара земље и да месец дана касније почну радови на потесу од Батајнице до Добановаца. Земљиште на тој траси кошта око 20 евра по квадрату, што је укупно 20 милиона евра. Томе треба додати још око 10 милиона евра за изузимање кућа, каже министар за инфраструктуру.

Због мањка пара у буџету, уместо да се плаћа, закон дозвољава да се изузето пољопривредно земљиште замени за парцеле у истој катастарској општини.

– Немам ништа против да власницима пољопривредног земљишта буду уступљене њиве на другом месту како би се умањили трошкови обештећења, али сматрам да је то тешко изводљиво. Јер, земље нема довољно, бар у тим катастарским општинама – одоговара министар.

Он каже да око цене земљишта неће бити погађања, нити ће власници њива и изграђених објеката моћи да је одређују.

– Неколико бизнисмена је спремно да поклони земљиште за изградњу обилазнице, али има и грађана са нереалним захтевима – наговештава Мркоњић и наглашава да ће изградњом обилазнице становници Батајнице, Добановаца и Угриноваца сигурно бити на добитку.

Исто важи и за јужни и источни крак Коридора 10. Изградњом ове саобраћајнице која пролази кроз тридесетак општина умањују се разлике између напреднијег севера и неразвијеног југа земље.

– Изградњом инфраструктуре подиже се не само путна привреда, већ и низ пратећих индустријских грана, што је изузетно важно у време кризе. Индиректну корист од радова на саобраћајницама има око 200.000 запослених. При том најмањи део њих ће радити на самој траси аутопута – каже Мркоњић и додаје да ће по његовом заврештку само годишњи приход од путарине бити најмање 300 милиона евра. Осим тога, Србија добија битку за транспорт робе преко своје територије и на тај начин остварује додатне приходе од наплате горива и преноћишта возача.

Али, пошто међународне банке финансирају деонице од Димитровграда до Ниша и од Прешева до Лесковца, а Грчка из Хеленик плана издваја 100 милиона евра за јужни крак, баш као и у случају обилазнице, неће се дозволити да новац буде повучен пре него што наша држава заврши свој део посла.

На јужном краку Коридора 10 до почетка јула треба да буде завршена деоница од Прешева до Левосоја. До тада пројекат и експропријација земљишта морају да буду комплетни за деоницу од Левосоја до Доњег Нерадовца. Јер ће у међевремену бити расписан тендер и почеће радови на тих 16 километара аутопута, најављује министар за инфраструктуру.

На источном краку Коридора 10, експропријација на грађевински прилично компликованој деоници око Димитровграда је завршена. Објављивање тендера за њену изградњу очекује се већ наредног месеца.

-----------------------------------------------------------

Влада Србије одлучује о финансирању

Ове године ће бити урађен пројекат за аутопут Београд–Чачак, а наредне би могао да буде расписан тендер за избор градитеља, најављује министар Милутин Мркоњић. Деоница од Београда до Љига је најрентабилнија, али он истиче и да је аутопут према Чачку неопходан.

– Деоница до Љига задовољава све критеријуме и економски је исплатива за градњу. Тек када утврдимо начин финансирања, знаћемо одакле ћемо почети са изградњом. Експропријација земљишта је завршена на делу од 26 километара Обреновац–Уб и то парче је можда и најједноставније за градњу – каже Мркоњић.

Да ли ће овај аутопут бити финансиран из буџета, кредита или ће можда бити грађен путем концесије, Мркоњић није могао да каже. Јер, како истиче, Влади Србије треба да процени које решење је најбоље.

Маријана Авакумовић