Izazov za Oslo

Nije bilo baš mnogo uzbudljivo tokom glasanja u „Olimpijskom”, na „Pesmi Evrovizije” u Moskvi. Pobedio je, očekivano, favorit iz Norveške na kog se mnogo računalo i o kom se mnogo govorilo još pre nego što je i zapevao. Vodio je ubedljivo od početka i postao nedostižan mnogo pre kraja izjašnjavanja u 42 evropske zemlje.

O tome kakva je njegova „Bajka” uopšte, a u odnosu na ostale kompozicije posebno, raspravlja se drugde. No pošto „Pesma Evrovizije” odavno nije klasični muzički festival na kome se vrednuju prvenstveno muzika, melodija, aranžman, glas, već priredba pravljena specijalno za TV medij, štošta još utiče na utiske o takmičarima. I ovog puta bilo je scenskih nastupa na ivici cirkuskih numera, bacača plamena, žonglera, igrača-akrobata i igračica-bahanatkinja, kostima prikladnih kabareu, koreografija kao pravljenih za igranje u noćnom baru, uz šipku... Nešto malo smirenih arija, otmenih toaleta i klasične pratnje, klavirske ili violinske, našlo se tu tek da pruži predah od bučnih rifova, uzvitlanih tela i povremeno urnebesne atmosfere na sceni.

A ona je, ta scena, sa svom svojom grandioznošću i tehničkim moćima, davala izvođačima dodatno vizuelno šarenilo, salve svetlosti, zlatne i srebrne bujice, ubrzane pokretne slike, kaleidoskopski vatromet jarkih boja. Svega toga bilo je previše i često je delovalo prezasićeno. Kao što je prezasićenost, odnosno monotoniju, stvorila ideja da se najave numera rešavaju potpuno isto, kolažiranjem, animacijom i prešminkavanjem jednog istog lepog ženskog lica.

Vodeća ideja ruskih autora programa bila je da pokažu ne samo svoje tradicionalne kulturne vrednosti, od narodnih skaski do moćnih horskih ansambala, nego i da se predstave kao majstori za „evropske vrednosti”. Preporučili su se svojom tehnološkom snagom i veštinom u poduhvatima grandioznih razmera. Iz želje da se približe milionskoj evropskoj publici probali su da poreknu predrasude i stereotipe koji vladaju o „ruskom medvedu”. Na ekranu su ispisivali neke svoje reči latinicom ne bi li neku milionsko svetsko gledalište naučilo i zapamtilo... I dobili su priznanje i za trud i za „veličanstveni šou”.

Za gledaoce u Srbiji prenos iz Moskve bio je zanimljiv i kao povod za upoređivanje, budući da su još sveža sećanja na prošlogodišnje takmičenje u Beogradu. Mogli su da osveže i prošlogodišnje zadovoljstvo. Naša pozornica bila je manja i jedinstvenija, ali lepa i funkcionalna, a njena oprema, kojom je podržavala izvođače, korišćena je sofisticiranije, no ne na uštrb raskoši. Naše najave zemalja učesnica, takozvane „razglednice”, bile su maštovito stilizovane. Naš prateći program bio je efektan i nenametljivo je uklapao nacionalne osobenosti. Naši voditelji bili su privlačni i elegantni. Opštem tonu veselog i zabavnog televizijskog spektakla dodati su slojevi umetničkog...

U priređivanju „Pesme Evrovizije” pitanje prestiža postalo je prevazići prethodnike, RTS zasad nema razloga da brine da će izdanje iz maja 2008. biti brzo zaboravljeno. A Oslu – sve najbolje.