Изазов за Осло

Није било баш много узбудљиво током гласања у „Олимпијском”, на „Песми Евровизије” у Москви. Победио је, очекивано, фаворит из Норвешке на ког се много рачунало и о ком се много говорило још пре него што је и запевао. Водио је убедљиво од почетка и постао недостижан много пре краја изјашњавања у 42 европске земље.

О томе каква је његова „Бајка” уопште, а у односу на остале композиције посебно, расправља се другде. Но пошто „Песма Евровизије” одавно није класични музички фестивал на коме се вреднују првенствено музика, мелодија, аранжман, глас, већ приредба прављена специјално за ТВ медиј, штошта још утиче на утиске о такмичарима. И овог пута било је сценских наступа на ивици циркуских нумера, бацача пламена, жонглера, играча-акробата и играчица-баханаткиња, костима прикладних кабареу, кореографија као прављених за играње у ноћном бару, уз шипку... Нешто мало смирених арија, отмених тоалета и класичне пратње, клавирске или виолинске, нашло се ту тек да пружи предах од бучних рифова, узвитланих тела и повремено урнебесне атмосфере на сцени.

А она је, та сцена, са свом својом грандиозношћу и техничким моћима, давала извођачима додатно визуелно шаренило, салве светлости, златне и сребрне бујице, убрзане покретне слике, калеидоскопски ватромет јарких боја. Свега тога било је превише и често је деловало презасићено. Као што је презасићеност, односно монотонију, створила идеја да се најаве нумера решавају потпуно исто, колажирањем, анимацијом и прешминкавањем једног истог лепог женског лица.

Водећа идеја руских аутора програма била је да покажу не само своје традиционалне културне вредности, од народних скаски до моћних хорских ансамбала, него и да се представе као мајстори за „европске вредности”. Препоручили су се својом технолошком снагом и вештином у подухватима грандиозних размера. Из жеље да се приближе милионској европској публици пробали су да порекну предрасуде и стереотипе који владају о „руском медведу”. На екрану су исписивали неке своје речи латиницом не би ли неку милионско светско гледалиште научило и запамтило... И добили су признање и за труд и за „величанствени шоу”.

За гледаоце у Србији пренос из Москве био је занимљив и као повод за упоређивање, будући да су још свежа сећања на прошлогодишње такмичење у Београду. Могли су да освеже и прошлогодишње задовољство. Наша позорница била је мања и јединственија, али лепа и функционална, а њена опрема, којом је подржавала извођаче, коришћена је софистицираније, но не на уштрб раскоши. Наше најаве земаља учесница, такозване „разгледнице”, биле су маштовито стилизоване. Наш пратећи програм био је ефектан и ненаметљиво је уклапао националне особености. Наши водитељи били су привлачни и елегантни. Општем тону веселог и забавног телевизијског спектакла додати су слојеви уметничког...

У приређивању „Песме Евровизије” питање престижа постало је превазићи претходнике, РТС засад нема разлога да брине да ће издање из маја 2008. бити брзо заборављено. А Ослу – све најбоље.