Nasleđe dunavskog kapetana

Na samom kraju prošlog veka, sa još svežim sećanjima na bombardovanje Srbije, u Novom Sadu je 2000. osnovana agencija za tržišne komunikacije „Medija invent”, koja je – pridržavajući se mota „Stvarajmo lepšu budućnost” – dosad pokrenula nekoliko akcija za afirmaciju najuspešnijih dostignuća u oblasti preduzetničke kulture i stvaralaštva u našoj zemlji. Jedna od najzapaženijih, u okviru projekta „Put ka vrhu” koji se realizuje u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i novosadskim Fakultetom tehničkih nauka, postala je tradicionalna i stekla veliki ugled u ovdašnjoj javnosti: godišnja dodela nagrada „Kapetan Miša Anastasijević” za vrhunske rezultate prema kriterijumima poslovnosti, tržišne pozicije, kooperativnosti, standardizacije, socijalne politike, javnosti rada, opšteg imidža i etičkih vrednosti.

Na nivou regionalnih komora najboljima se uručuju povelje i zlatnici, a na završnoj manifestaciji, na nivou Republike, povelje i statueta Miše Anastasijevića, jednog od prvih srpskih preduzetnika i zadužbinara 19. veka. Među dosadašnjim dobitnicima su, pored ostalih, novinska kuća „Politika”, Vojnomedicinska akademija u Beogradu, „Simpo” iz Vranja, požarevački koncern „Bambi”, Rudarski basen „Kolubara”, Beogradski sajam i mnogi drugi.

Njihove – i ne samo njihove – priče i vizije sabrane su u dve dosad izdate monografije „Put ka vrhu”, a oko 1.500 tekstova u dva opsežna toma na po 1.000 strana uradili su profesionalni novinari, kolege koje je direktor „Medija inventa” Vlado Markanović angažovao pod geslom da „najbolji zaslužuju da o njima pišu najbolji”. Pored nagrađenih, ovim napisima su obuhvaćena i druga uspešna mala i srednja preduzeća, kompanije, brendovi, umetnički zanati i – pojedinci. Monografije nema u slobodnoj prodaji, namenjena je prvenstveno onima koji su u njoj pomenuti, a štampana uz pomoć AIK banke iz Niša koja je, ističe Markanović, „pokazala najveće razumevanje, sa zajedničkim motivom da svi putevi nekuda vode, ali da su najlepši, mada i najteži, oni ka vrhu”.

Promocija ideja i znanja

(/slika2)– Po prirodi sam optimista, i verujem da će pozitivne osobine ljudi uvek prokrčiti put kroz beznađe, a prave vrednosti izboriti svoje mesto. Sa takvim stavom sam, u trenutku kad je posle NATO bombardovanja sve u Srbiji izgledalo mračno i beznadno, osnovao „Medija invent”. Želeo sam da oživim tradiciju srpskog preduzetništva i promovišem je u novim, savremenim uslovima, kao izraz korporativnog identiteta i pregnuće svih onih koji u našoj sredini predstavljaju oslonac za inicijativu, ideje, znanje, kvalitet organizacije i proizvoda. A ima li pogodnije ličnosti, čije bi ime ponela nagrada za naše najistaknutije preduzetnike, od dunavskog kapetana Miše Anastasijevića, koji je isključivo svojim vrednim radom, preduzimljivošću i osećajem za tržište uspeo da stekne znatno bogatstvo (bio je jedan od najimućnijih ljudi tog vremena u srednjoj Evropi!) da bi ga kasnije utrošio na dobročinstva i zadužbine – kaže Markanović.

Naš gost u skučenim prostorijama „Magazina” na osmom spratu „Politikine” zgrade je i autor zlatne statuete kapetana Miše, akademski vajar Ljubiša Mančić, čiji se životni i umetnički put, veli, gotovo sudbinski već tri decenije ukršta sa nasleđem bogatog srpskog dobrotvora –od dunavskog ostrva Poreč kod Donjeg Milanovca, gde je Anastasijević rođen 1803, pa do velelepnog zdanja njegove beogradske palate, podignute 1857. godine, i zaveštane 1863. srpskom narodu za kulturne i prosvetne svrhe.

Upravo je Mančić došao na ideju da se nagrada savremenim preduzetnicima nazove imenom njihovog čuvenog prethodnika, i napravio prvi odlivak biste Miše Anastasijevića.

Povezivanje regiona

– Kad smo krenuli sa projektom „Put ka vrhu” imali smo ideju, viziju, dobru volju i upornost, ali nismo znali kuda će nas to tačno odvesti. Ono što, međutim, jesmo znali, jeste da svaki put počinje isto, verom u uspeh. To je pokazala priča o kapetanu Miši Anastasijeviću, ali i svaka od onih hiljadu priča koje su osvanule na stranicama naše monografije – tvrde Markanović i Mančić.

Njihovo sopstveno „putovanje ka uspehu” nije se zaustavilo na promociji srpskog preduzetništva. „Medija invent” je 2003. pokrenuo – i ponovo postigao da to postane tradicija – susrete privrednika i poslovnih ljudi iz regiona jugoistočne Evrope, pod nazivom „Partneri i prijatelji”.

(/slika3)– Ponosni smo što uspešno povezujemo ljude, ideje i tržišta u ovom delu kontinenta, pomažemo da se uspostave bolji odnosi na principima saradnje, tolerancije i dogovora, u službi reintegracije i razvoja regiona. Dosad smo organizovali takve susrete u Tesliću, Skoplju, Beogradu, Bečićima, Temišvaru i na Kipru, ove godine bi trebalo da budu u Sarajevu. I to su, naravno, prilike da najbolji dobiju priznanja, ovoga puta u vidu statuete i povelje „Zlatni most” (obe su rad Mančića).

Sledeći korak je uključenje u regionalni projekat „Otvoreni gradovi Balkana”.

Svima koji su im skretali pažnju da „nije vreme za velike planove i ambicije” dok vlada svetska ekonomska kriza, Markanović i Mančić poručuju da „bez izazova nema ni napretka”, jer samo savladavajući probleme čovek se razvija, saznaje svoje mogućnosti i postaje potpun.

Aleksandra Mijalković

-------------------------------------------------------

Uspešan poslovni čovek

Miša Anastasijević, koji je prezime dobio po ocu Anastasu, karijeru je počeo još kao dečak, da bi – ako je verovati arhivama s početka 19. veka – sa nepunih 15 godina bio postavljen za carinika na dobrovačkoj skeli. Već tada je stekao znatnu ušteđevinu, a ženidbom sa Hristinom Urošević (imao je tad 22 godine) stekao je i „prolaz” do srpskog vladara i najvećeg trgovca u zemlji, pa je mogao da krene u ozbiljniji posao. Prvo u promet krupnije stoke za račun austrijskih trgovaca, zatim u nadzor nad plovidbom na Dunavu (knjaz Miloš ga je 1833. postavio za dunavskog kapetana), pa u trgovinu solju (zakupio je monopol na njen uvoz iz Austrougarske). Zapošljavao je oko 10.000 ljudi, posedovao šezdesetak „kamarašija” (brodskih agencija) na Dunavu, 23 stovarišta i barem 74 broda za prevoz soli, i smatrali su ga jednim od najbogatijih preduzetnika na Balkanu.

Uporedo sa sticanjem bogatstva, on ga je i trošio na pomoć sirotinji, piscima prilikom štampanja njihovih knjiga, izgradnju škola i crkava. Spasavao je trgovce od propasti opraštajući im dugove, davao udavačama miraze, plaćao školovanje đacima na svom imanju u Vlaškoj i, najzad, „svome otečestvu” ostavio i svoj nesuđeni dvor, u kojem su se nekada nalazili Velika škola, gimnazija, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, muzej, a danas Rektorat Univerziteta u Beogradu.

-----------------------------------------------------

Spasavanje Nevoline lepotice

Kapetan Mišino zdanje, prepoznatljiva palata u renesansno-romantičarskom stilu, jedna od najlepših starih građevina u centru Beograda, odnedavno je pod skelama. U toku je njena obnova, za koju nije izvesno koliko će dugo trajati, i koliko koštati, jer je reč o „delikatnim građevinskim zahvatima, konzervaciji i zanatskim radovima”, kako je novinaru „Politike” objasnila Jasmina Kabadaja, rukovodilac sektora za imovinu i zadužbinu Univerziteta u Beogradu. Zgradu koju je, inspirisan tadašnjim trendovima, ali i srpskim srednjovekovnim manastirima, pre jednog i po veka projektovao češki arhitekta Jan Nevola, ozbiljno ugrožavaju vlaga i podzemne vode iz ostataka nekadašnjih rimskih bunara. Narušena je ne samo lepota fasade, već i funkcionalnost i stabilnost celog zdanja, ukazuju stručnjaci Arhitektonskog fakulteta, kojima je poverena izrada elaborata o stanju Kapetan Mišine zadužbine.