Premijera iz „Trezora”

Kakvu su zahvalnu temu protekle sedmice imale domaće televizije!

Dan i noć boravka u Beogradu potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena punili su program pre, za vreme i posle ta 24 sata. Po svim studijima pretresalo se prvo zašto on zapravo k nama dolazi i šta će da nam kaže, potom su citirane zvanične izjave i ponešto „iz kuloara”, a na kraju – kao i na početku – mudrovalo se o tome šta znači to što je Bajden rekao ovde, ali i u Sarajevu i Prištini, koja je pri tom stvarna poruka američke administracije, hoće li i kakve trajnije posledice izazvati ova poseta...

Događaj je imao i svoj neminovni skupštinski zaplet u kom su glavnu ulogu preuzeli radikali – prvo temeljitom analizom naše spoljne politike a posle uobičajenim političkim  hepeningom, sve sa majicama, zastavicama, transparentima, parolama. I crkva je dala svoj doprinos neslaganjem vladike raško-prizrenskog Artemija i Svetog sinoda oko namere Amerikančeve da svrati u Dečane. A još kad se tome doda sijaset pikanterija u vezi sa sistemom obezbeđenja jednog važnog Amerikanca u Beogradu – što je, uz ostalo, podrazumevalo ispražnjene ulice i „Gazelu” bez gužve – građe za televizijske emisije bilo je napretek.

Pri svemu tome, najbolji prilog razmišljanju i razumevanju američke pozicije na svetskoj sceni stigao je, neočekivano, iz „Trezora” – i to u vidu premijere. Bila je to dvehiljadite godine završena, ali nikad prikazana uvodna emisija Miodraga Ilića za planirani ciklus RTS-a „Na pragu milenijuma”. Minulo vreme dalo joj je dodatnu vrednost i novi smisao. Ne samo što su se pokazale tačnim sve ocene i prognoze Ilićevih sagovornika, nego se potvrdila opravdanost i važnost ovakvih autorskih i producentskih poduhvata.

A sagovornici su, između ostalih, bili Noam Čomski, Fukujama, Bžežinski, Iglberger... političari, naučnici, umetnici s kojima je razgovarano u Njujorku, Parizu, Londonu, Berlinu... intelektualci koji su analizirali nove forme starog imperijalizma, mane jednopolarnog sveta i globalizacije po američkim modelima, najavili krizu špekulativnog kapitalizma i liberalne ekonomije, upozorili na totalitarnu moć korporacija, tragali za mestima pojedinačnog otpora i međunarodne solidarnosti zarad uravnoteživanja sila, stvarne demokratizacije...

Ovakvih velikih novinarskih i producentskih zamaha, koji podrazumevaju ne samo valjane zamisli, odlične profesionalne kontakte i snažnu finansijsku osnovu, bilo je nekad mnogo više. Bilo ih je kako u istoriji Televizije Beograd, tako i u radnoj biografiji Miodraga Ilića od pre deceniju-dve. „Trezor” je, kao i obično, u pravom trenutku podsetio na te vrednosti i potvrdio najčešće večitu upotrebnu vrednost onog što je odabrao za čuvanje i obradu.

A kako mu, nažalost, termini emitovanja nisu stalni i predvidljivi, pomenuta emisija o novom svetskom poretku pala je u ono „mrtvo” vreme pauze na skupštinskom zasedanju. Repriza ove premijere u „Trezoru” najmanje je što zaslužuje, a ne bi bilo na odmet ni prikazati je u nekom drugom programskom odeljku i kontekstu.