Премијера из „Трезора”

Какву су захвалну тему протекле седмице имале домаће телевизије!

Дан и ноћ боравка у Београду потпредседника Сједињених Америчких Држава Џозефа Бајдена пунили су програм пре, за време и после та 24 сата. По свим студијима претресало се прво зашто он заправо к нама долази и шта ће да нам каже, потом су цитиране званичне изјаве и понешто „из кулоара”, а на крају – као и на почетку – мудровало се о томе шта значи то што је Бајден рекао овде, али и у Сарајеву и Приштини, која је при том стварна порука америчке администрације, хоће ли и какве трајније последице изазвати ова посета...

Догађај је имао и свој неминовни скупштински заплет у ком су главну улогу преузели радикали – прво темељитом анализом наше спољне политике а после уобичајеним политичким  хепенингом, све са мајицама, заставицама, транспарентима, паролама. И црква је дала свој допринос неслагањем владике рашко-призренског Артемија и Светог синода око намере Американчеве да сврати у Дечане. А још кад се томе дода сијасет пикантерија у вези са системом обезбеђења једног важног Американца у Београду – што је, уз остало, подразумевало испражњене улице и „Газелу” без гужве – грађе за телевизијске емисије било је напретек.

При свему томе, најбољи прилог размишљању и разумевању америчке позиције на светској сцени стигао је, неочекивано, из „Трезора” – и то у виду премијере. Била је то двехиљадите године завршена, али никад приказана уводна емисија Миодрага Илића за планирани циклус РТС-а „На прагу миленијума”. Минуло време дало јој је додатну вредност и нови смисао. Не само што су се показале тачним све оцене и прогнозе Илићевих саговорника, него се потврдила оправданост и важност оваквих ауторских и продуцентских подухвата.

А саговорници су, између осталих, били Ноам Чомски, Фукујама, Бжежински, Иглбергер... политичари, научници, уметници с којима је разговарано у Њујорку, Паризу, Лондону, Берлину... интелектуалци који су анализирали нове форме старог империјализма, мане једнополарног света и глобализације по америчким моделима, најавили кризу шпекулативног капитализма и либералне економије, упозорили на тоталитарну моћ корпорација, трагали за местима појединачног отпора и међународне солидарности зарад уравнотеживања сила, стварне демократизације...

Оваквих великих новинарских и продуцентских замаха, који подразумевају не само ваљане замисли, одличне професионалне контакте и снажну финансијску основу, било је некад много више. Било их је како у историји Телевизије Београд, тако и у радној биографији Миодрага Илића од пре деценију-две. „Трезор” је, као и обично, у правом тренутку подсетио на те вредности и потврдио најчешће вечиту употребну вредност оног што је одабрао за чување и обраду.

А како му, нажалост, термини емитовања нису стални и предвидљиви, поменута емисија о новом светском поретку пала је у оно „мртво” време паузе на скупштинском заседању. Реприза ове премијере у „Трезору” најмање је што заслужује, а не би било на одмет ни приказати је у неком другом програмском одељку и контексту.