Strah od oskudice

„Ovo je vreme u kome je osiromašila srpska sirotinja”, kaže mi Petar Đurić. „Da! Ali ne samo sirotinja i ne samo srpska. Svetska kriza je uvek vreme bede.”

Ali neće svi ljudi da saučestvuju u toj bedi. Jedni, zato što im se to može, a drugi zato što nisu spremni da se suoče sa istinom stanja, svog, svoga grada, regije, države ili kontinenta. Za njih se u krizno doba moraju otvarati škole siromaštva.

Prva lekcija u toj školi jeste da se moraju uvesti bezmesni dani. Stara pravila o postu podrazumevaju da se sredom i petkom ne jede meso. Ubeđeni mesožderi će to naravno s gnušanjem odbiti.

Druga lekcija je da se svaki siromah plaši da ne postane još siromašniji. Sećam se kad sam, u skromno ofucanom i već ostarelom odelu na sebi, stao pred izloge tekstilnih radnji u Ridžent stritu u Londonu; moj šok je bio žestok. Smislio sam tada da je na taj prizor „siroma’ Raša Popov počeo da se plaši da ne postane siroma’”.

Ali onda se setim Vukove narodne pričice o jednom caru koji se razboleo od neizlečive bolesti. Kažu mu lekari da bi ozdravio samo ako obuče na golo telo košulju srećnog čoveka.

Emisari krenu na sve strane i koga god zapitaju „Jesi li srećan?”, on odgovori da nije. Ali u nekoj kolibici nađu jednog, bavi se o sebi i peva. „Jesi li srećan!?” „Jesam!” Oni na njega – „Daj, brže skidaj košulju, da je ponesemo”. A onaj im ne da. „Što ne daš, nesrećo?” „Pa ja nemam košulje”.

Tako stvar izgleda na elementarnom nivou. Međutim, u višim razredima škole siromaštva predaje se već Sartr. A on je rekao da jestrah od oskudiceprateći demon svih ljudi, s tim što je taj strah najjači u dušama bogataša.

Nas danas zanimaju prevashodno bogataši. Jer mi ne znamo do koje mere su oni svetsku krizu izazvali te za nju odgovaraju, kao što ne znamo do koje mere vladaju svetom i nama, koliko su se dočepali poluga vlasti i vladavine. Mi ne znamo da li su takozvani političari samo kartonske lutke u svetu kao velikom pozorištu lutaka, dok bi iza tih lutaka bili skriveni kolosi koji potežu konce... spremni da razvale čitavo pozorište ako ih lutke prestanu slušati. A sredstva za razvaljivanje svetskog pozorišta lutaka postoje već 65 godina, od Hirošime!

Zato nam je važan taj Sartrov panični strah bogataša od oskudice. Izvesno je da se oni ne boje zakrpa na kolenima i na turu, kako bi se svaki pravi siroma’ prirodno bojao. Oni se boje da ne ostanu bez milijardi barela nafte. Boje se da im se ne uskrate rudnici retkih metala skrivenih pod pašnjacima ogolelih zemalja. Neće oni ovce koje glođu oskudnu travu onde, već hoće blaga iz nedara zemlje pod ovcama.

Iz bogataškog straha od oskudice rađa se svetski imperijalizam, iz tog istog straha u vremenima krize on bi mogao da se preobrazi u nešto novo, čudovišno i neslućeno.

Početna faza bogataškog straha od oskudice odvijaće se kao iznenađujuća serija izliva pomamnog luksuziranja. Jer kad se boji da ne postane siroma’ lord odvajkada ispoljava poznatu sklonost ka kicošenju.

Vera Erlih je u našoj siromašnoj zemlji (s tim što je tada ona bila mnogo veća) zapazila sociološki fenomen disimulacije siromaštva! Kad se to prevede, dobija se: panično pomamno i uporno prikrivanje siromaštva.

Po našim malim mestima šetale su se spodobe u belim odelima pod belim šeširima. Odela su im bivala sve tanja, a oni su nastavljali da se šepure kao bogataši i zahtevali da ih nazivaju „konte”, „gazda Mito”, ili „gospodaru”. Niko nije smeo da im otkrije da su u svom gospodstvu ostali bez kore hleba i da im zakrpe prete.

Primećujem da se tokom ovih devet meseci strašne svetske ekonomske krize (pohodne limuzine presuju za staro gvožđe!?!) siromaštvo prikriva na svim nivoima. Oni koje su nekada nazivali kapitalistima, iako su do juče kukali da će se sirovine za rast industrije iscrpsti, sada presuju pomenute limuzine! Da se ne bi ugrozio tekući profit, rasipaju se sirovinski resursi! Svetski sport kao izrazita manifestacija luksuza sportske klase udružene sa elitnim slojevima nije u krizi. U krizi je onaj siroma’ čiji je strah od oskudice manji.

Prikrivanje siromaštva je opasno jer može da posluži mlatiparama da proizvedu katastrofu. Siromaštvo se ne sme kriti.