SAD: Važna uloga Kine

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. maja – Odavde se Pjongjangu šalju upozorenja da će „snositi posledice” za izvedenu nuklearnu probu, snage SAD na Dalekom istoku su u povišenom stanju pripravnosti, članice Saveta bezbednosti UN usaglašavaju se oko mera kojima bi kaznili Severnu Koreju, ali se u Vašingtonu učestalo čuje da će u svim tim procesima biti naročito važno dejstvo jednog faktora – Kine. Procenjuje se, naime, da ona ima najrazvijenije veze sa spornim susedom, pa da kao takva može i najviše da utiče da se njegovo ponašanje uskladi s međunarodnim pravilima i rezolucijama svetske organizacije.

U slučaju Severne Koreje ne dolazi u obzir vojno rešenje, tako da se nade za njeno vraćanje na kolosek polažu u diplomatiju i pooštravanje sankcija, pri čemu je „ključni igrač Peking a ne Vašington”, ističe „Njujork tajms” u današnjem uvodniku koji kao da odražava zvaničan američki stav. Ustupanje primata drugima u rešavanju spoljnih problema ovde je prilično retka pojava i, reklo bi se, vid testiranja drugih velikih sila da pokažu šta (ne) mogu da urade u regionalnim kritičnim situacijama, da bi ih potom Vašington „overio” ili preduzeo sopstvene akcije.

Ukazuje se, ovom prilikom, na „lanac delikatnosti”. Prvo se, sa ovdašnjeg stanovišta, ukazuje na okolnost da je „u dometu testiranih severnokorejskih poveći broj američkih vojnika – 28.500 u Južnoj Koreji i 50.000 u Japanu”. Drugo, da Kina, kao glavni prehrambeni i energetski snabdevač Severne Koreje, može da je „pritegne”, ali da će voditi računa da je ne zapljusne talas izbeglica iz susedstva. Treće, ako Pjongjang prođe bez dodatnog kažnjavanja, to bi moglo da obodri druge „otpadnike”, pre svega Iran, s kojim Kina takođe ima razvijene poslovne odnose. Četvrto, izostanak odlučnijih mera svedočio bi da postojeće velike sile svojom kolebljivošću otvaraju prostor za pojavljivanje novih konkurenata u raspodeli globalne i regionalne moći. Peto, već razapeta izazovima „proširenog Bliskog istoka” (frontovi u Iraku i Avganistanu, uz strepnje da će Iran izgraditi atomsku bombu i da je nuklearni arsenal Pakistana „na meti terorista”), Americi je stalo da se „ne talasa” previše ni na Dalekom istoku ni na drugim žarištima.

Strože sankcije moraju da budu i pametne tako da naude više režimu nego narodu Severne Koreje, preporučuje Robert Kaplan, koji je svojevremeno „predvideo” razne (pa i balkanske) haotizacije. Jedina stvar gora od totalitarne države jeste nepostojanje države, dodaje on i podseća da iz „katastrofe u Iraku” treba izvući pouku da „sada nije vreme za jednostrane pretnje, pa da iako to nije lako progutati – treba sarađivati s Pekingom”.

Čak i „Vašington tajms”, koji kritikuje šefa Bele kuće Baraka Obamu da je „suviše mek” prema „tvrdom” Kim Džong Ilu, u današnjem uvodniku sugeriše da „Kina treba da bude aktivnija”. Agencija AP je prethodno naglasila i važnu ulogu Rusije.

Velike sile se, reklo bi se, u principu slažu da „globalnog reda mora biti”. Ali, izgleda, ostaje nedoumica oko redosleda moći u konkretnim slučajevima i širim „kombinovanjima”…