Kuba u Koreji

Svako trguje onim što ima. Severna Koreja ima atomske bombe i rakete raznih dometa. To znaju sasvim solidno da naprave, a mogu i da izvezu. U današnjem svetu sile i jakih, sasvim dovoljna moneta za poštovanje i trgovinu. Naravno, ako nemate naftu, dijamante, ili dolare. Nije baš utešno, ali je tako.

Naravno da neće biti novog rata na Korejskom poluostrvu, pogotovo neće biti nuklearnog rata, iako je Pjongjang jednostrano otkazao ugovor o primiruju kojim je rat na tom prostoru završen još 1953. godine. Zašto je onda Severna Koreja upravo sada pribegla novoj atomskoj podzemnoj probi i seriji lansiranja svojih raketa srednjeg i kratkog dometa? Odgovor je, zapravo, jednostavan: Pjongjang demonstracijom vojne sile želi nastavak pregovora sa Vašingtonom, pregovora koji bi doveli do definitivnog skidanja Severne Koreje sa američke crne liste „država osovine zla”. Istovremeno, Severna Koreja želi da testira novu administraciju u Vašingtonu, jer sa prethodne dve nije uspela da istrguje skidanje sankcija i ekonomsku pomoć u zamenu za odustajanje od proizvodnje nuklearnog oružja i raketa srednjeg i velikog dometa. Severna Koreja je pre više od godinu dana demontirala svoj nuklearni reaktor u Jongbjonu i ostale nuklearne centre otvorila za međunarodne inspektore. No, sa američke „crne liste“ nije bila skinuta.

Vreme je prolazilo, režim Kim Džong Ila nekoliko puta je upozoravao da će obnoviti svoj vojni nuklearni program ako hitno ne dobije ekonomsku pomoć. Jer je očigledno da proizvodnja raketa i nuklearnog oružja nesumnjivo koči ekonomski razvoj Severne Koreje i zbog nuklearno-raketnih ambicija režima stanovnici imaju manji životni standard. Režim Kim Džong Ila video je kako je prošao Sadam Husein bez atomskog oružja, pa kako Vašington ne odbacuje mogućnost ovakve ili onakve smene režima u Pjongjangu, svaki se diktator oseća nesigurnim ako nema atomsku bombu.

Dakle, Severna Koreja nema nameru da napadne Južnu Koreju, jer Pjongjang dobro zna kakav je vojni odnos snaga. Bez obzira na brojčano veću severnokorejsku armiju, južnokorejske oružane snage i američka vojska brzo bi zaustavili bilo kakav prodor ka jugu. Pretpostavlja se i da niko u Pjongjangu ipak nije toliko neodgovoran da upotrebi atomsko oružje, jer bi američka odmazda u tom slučaju bila strašna. Sve je ovo igra živaca i prvi ozbiljan spoljnopolitički test za Baraka Obamu. Ako uvede pomorsku blokadu Severne Koreje, neće joj mnogo naškoditi, jer većinu onog što Pjongjang kupuje u inostranstvu dobija kopnenim putevima iz Kine. Pomorska blokada mogla bi da bude neka vrsta reprize kubanske raketne krize, samo još ne znamo je li Kim Džong Il zapravo Nikita Hruščov, a Barak Obama novi Džon Kenedi... Koji će se na kraju dogovoriti.