Tandem za nindže

U sportskim prenosima postalo je uobičajeno komentarisanje u dva glasa. Prvo su profesionalnom reporteru počeli da se pridružuju poznati „praktičari”, aktivni sportisti,   treneri, selektori ... a zatim i „teoretičari”, stručnjaci iz raznih nauka, profesori sa sportskih akademija. A onda se krug zatvorio ustaljenim novinarskim duetima. Kroz njihov dijalog gledalište dobija ne samo više informacija o zbivanju, nego i „višak atmosfere”. Ta dinamičnost nastaje iz dvostrukih reakcija, pojačava se i dupliranim emocijama i pojačava pažnju gledaoca.

Za razliku od voditeljskih parova u nekim drugim vrstama programa, koji su od osobenog stila u međusobnom komuniciranju napravili TV brend, u sportskom programu još nema takvih tandema. Ali, rad u četiri ruke, odnosno u dva glasa, potvrdio se  kao zahvalan komentatorski izazov. Zdušno su ga prihvatili i izvrsno savladali Ivan Tešanović i Miljan Milićević sa TV Foks. Nadmetanje nindža ratnika bilo bi mnogo manje zanimljivo da pomenuti dvojac ne prati takmičare od prepreke do prepreke, pletući sopstvenu priču u širokom rasponu tema, kiteći je slobodnim asocijacijama, šalama, duhovitim opaskama...

Takmičenje za nindža ratnike je mešavina sporta i akrobatike, snage i izdržljivosti, jedna specifično istočnjačka, japanska vežba tela ali i duha. Dok su se Evropljani svojevremeno zabavljali „Igrama bez granica”, kostimirani i stavljeni pred više vesele pa i smešne nego fizički teške zadatke, Japanci smišljaju izuzetno naporne i zahtevne igre. Na zapadu se u savremenim verzijama sportsko-zabavnog programa (poput „Fort Boajara”) takmiče ekipe – pojedince iscrpljujući rijaliti programi (poput „Survajvera”) privlače samo ako donose veliki novac. Na istoku se pojedinci bore za slavu i čast, pa su tragovi viteškog naziru i u zamisli serije „Nindža ratnici”.

Ako ga i dok ga ne nagrize komercijalno-zabavljačko- spektakularni imperativ savremene TV zabave, ovaj program biće bolja strana ponude tog tipa na Foks televiziji. Za razliku od odurnih američkih rvača, japanske nindže se mogu gledati sa simpatijom. Istina, ni njihove vratolomije po skalamerijama duž poligona nisu bezazleni uzori za decu koja bi da ih imitiraju. Ali, pošteno govoreći, ni mnogo šta drugo, od TV reklama do SNF filmova, nije u tom pogledu bezopasno.

Nindža ratnici – i ratnice – odlična su prilika za otklon odraslih gledalaca od sumornih aktuelnosti, političkih intervjua, zamornih debata kojima, po pravilu, pripada prestižno TV vreme. Uz njih im sleduje sat opuštanja i vedrine, a zahvaljujući doprinosu dua Tešanović – Milićević često i zdravog,  razgaljujućeg smeha. Komentari ove dvojice su vrcavi i inteligentni, njihovo uživljavanje u iskušenja učesnika spontano i podsticajno, njihove „kopče” sa lokalnim miljeom i povezivanje sa ovdašnjim ljudima i događajima vispreno i nezlobivo.

S njima, i nindžama, garantovan je dobar večernji provod.