Тандем за нинџе

У спортским преносима постало је уобичајено коментарисање у два гласа. Прво су професионалном репортеру почели да се придружују познати „практичари”, активни спортисти,   тренери, селектори ... а затим и „теоретичари”, стручњаци из разних наука, професори са спортских академија. А онда се круг затворио устаљеним новинарским дуетима. Кроз њихов дијалог гледалиште добија не само више информација о збивању, него и „вишак атмосфере”. Та динамичност настаје из двоструких реакција, појачава се и дуплираним емоцијама и појачава пажњу гледаоца.

За разлику од водитељских парова у неким другим врстама програма, који су од особеног стила у међусобном комуницирању направили ТВ бренд, у спортском програму још нема таквих тандема. Али, рад у четири руке, односно у два гласа, потврдио се  као захвалан коментаторски изазов. Здушно су га прихватили и изврсно савладали Иван Тешановић и Миљан Милићевић са ТВ Фокс. Надметање нинџа ратника било би много мање занимљиво да поменути двојац не прати такмичаре од препреке до препреке, плетући сопствену причу у широком распону тема, китећи је слободним асоцијацијама, шалама, духовитим опаскама...

Такмичење за нинџа ратнике је мешавина спорта и акробатике, снаге и издржљивости, једна специфично источњачка, јапанска вежба тела али и духа. Док су се Европљани својевремено забављали „Играма без граница”, костимирани и стављени пред више веселе па и смешне него физички тешке задатке, Јапанци смишљају изузетно напорне и захтевне игре. На западу се у савременим верзијама спортско-забавног програма (попут „Форт Боајара”) такмиче екипе – појединце исцрпљујући ријалити програми (попут „Сурвајвера”) привлаче само ако доносе велики новац. На истоку се појединци боре за славу и част, па су трагови витешког назиру и у замисли серије „Нинџа ратници”.

Ако га и док га не нагризе комерцијално-забављачко- спектакуларни императив савремене ТВ забаве, овај програм биће боља страна понуде тог типа на Фокс телевизији. За разлику од одурних америчких рвача, јапанске нинџе се могу гледати са симпатијом. Истина, ни њихове вратоломије по скаламеријама дуж полигона нису безазлени узори за децу која би да их имитирају. Али, поштено говорећи, ни много шта друго, од ТВ реклама до СНФ филмова, није у том погледу безопасно.

Нинџа ратници – и ратнице – одлична су прилика за отклон одраслих гледалаца од суморних актуелности, политичких интервјуа, заморних дебата којима, по правилу, припада престижно ТВ време. Уз њих им следује сат опуштања и ведрине, а захваљујући доприносу дуа Тешановић – Милићевић често и здравог,  разгаљујућег смеха. Коментари ове двојице су врцави и интелигентни, њихово уживљавање у искушења учесника спонтано и подстицајно, њихове „копче” са локалним миљеом и повезивање са овдашњим људима и догађајима виспрено и незлобиво.

С њима, и нинџама, гарантован је добар вечерњи провод.