Koja Nemačka?

Čitam ove tekstove i vidim, nema još ni jednog iz Nemačke, a ima nas toliko ovde. Možda se zato i ne mora pričati o njoj, svako ima bar ponekog ko tamo živi, radi, ili i radi i živi, ako se može raditi i živeti istovremeno. I taj neko obično dolazi jednom, dvaput, triput godišnje sa pričom kako je sve poskupelo, kako je kriza ili opet kako su Nemci sve uredili, kako "kindergeld" redovno stiže i sindikati se bore za svakog zaposlenog. Kako im je gazda pomogao da dobiju vizu ili da nađu stan ili, pak kako su Turci, Arapi i Albanci sve preplavili pa zbog njih obični Nemci ni jednom strancu neće da izdaju stan.

Ima svega u toj Nemačkoj, a pogotovo postoji mnogo različitih Nemački. Pored stare podele na Istočnu i Zapadnu i federalnog uređenja sa 16 država među kojima su i dva slobodna grada-države (Bremen i Hamburg), postoje i mnoge druge, nezvanične, Nemačke. Neko bi mogao da ih nazove "društvenim slojevima" ili "klasama", ali za mene su one čak više nego države. Svetovi, reklo bi se. Zato mene Nemačka i podeća na neki restoran iz "Ratova Zvezda", samo što se razlike među "gostima" ne vide spolja, nego su iznutra. I da počnem sa "mojom vrstom" ljudima koje srećem svaki dan na poslu i koje najbolje poznajem.

Prva Nemačka: tehnologija, jednostavnost i otvorenost. To je ona koja voli da se smeje, ali ne zna da se šali. Govori strane jezike, engleski obavezno, ali često i francuski, španski i italijanski, neguje zdravu radoznalost prema slovenskim narodima, ali i zazire od Rusije i Kine. Ima vrlo izraženu ekološku svest, ali ako može, najradije se vozi u Audiju A4 ili u BMWu serije 3. Ide na odmor u Kanadu ili na Tasmaniju i tamo vozi 3 nedelje bicikl po 100 kilometara dnevno i trudi se da popriča sa svakim koga sretne. Vodi računa o zdravoj ishrani i sportu, ali i hranu i sport konzumira brzo i u samoći.

Rado se ženi Kineskinjama, Tajlanđankama ili Meksikankama, a ne tako retko se udaje za Italijane, Turke ili Jugoviće. Kupuje "kuće u nizu" ili veće stanove u blizini parkova i trudi se da ode u penziju sa 57 godina. Onda odlazi iz Nemačke u Španiju i ne vraća se.

Druga Nemačka: tradicija, poštenje i ozbiljnost. Najčešće se sreće u jugozapadnom delu, van velikih gradskih jezgara. Iako deluje da izumire, u stvari je izuzetno žilava i sve mlađa. Prepoznaje se po tomo što govori nemački sa izrazitim dijalektom i smeje se samo kada se svi u društvu smeju. Često se vidi na televiziji kao član upravnog odbora neke velike firme, ali tada govori engleski sa bostonskim akcentom. Ima male brčiće, nezavisno od pola, i ne dozvoljava deci da se igraju od 12 do 2 i posle 7 uveče.

Bori se protiv zagađenja neposredne okoline i zove policiju za svaki delikt koji se tiče parkiranja, bacanja smeća i dizanja buke. Trudi se da joj deca idu svake nedelje u crkvu i angažuje se prilikom humanitarnih katastrofa kao što su cunami, zemljotresi ili poplave. Rado gleda televiziju i tapše u ritmu muzike. Ako joj se muzika dopada, klati se levo-desno ili napred-nazad i tupće stopalima. Televizor u boji joj ne treba, mada toga nije svesna, i kupuje televizore sa plazma ekranima na sniženju.

Treća Nemačka: rafiniranost, obrazovanje i kosmopolitizam. Na univerzitetima se može sresti u jednoj izrazito gospodstvenoj, a prijatnoj varijanti. Jedna endemska vrsta koju bi trebalo razmnožiti po svetu. Na žalost, ne pogoduje joj svaka klima i treba joj barem 3 generacije da sazri. Lako se degeneriše i onda se može videti na Vagnerovim danima u Bajrojtu.

Četvrta Nemačka: čvrstina, proračunatost i zaboravnost. Takođe se može videti u Bajrojtu. Što zbog Vagnera, što zbog Nemačke. što zbog televizije. Tu spadaju političari, elitni novinari, industrijalci, familije Porše, Kvant, Krup i von XY. Sa njima se nije šaliti, pogotovu ako ti ističe boravišna dozvola. Zato prelazim na:

Peta Nemačka: desna, leva, desna. Desna se sreće najviše na Istoku, mada postoje indicije da je Zapad samo bolje maskira. Obožava da negira istoriju i veruje u argumente sile. Kreće se u čoporima i ima obrijanu glavu, često živi od socijalne pomoći. Hrani se strahom i pasivnošću mase. Pokazuje izraziti smisao za marketing i ima pritajenu podršku u drugoj i četvrtoj Nemačkoj. Mnogi je marginalizuju, što njoj daje vremena da ojača. Još ću ja imati problema sa njom. Leva je prava margina, mešavina hipija, panka i kazačoka. Takođe živi od socijalne pomoći i ne smeta joj što na nju pokazuju prstom. Ona mi ne smeta, ni ja njoj.

Ima još mnogo Nemački: ona siromašna i ona sa džamijama, pa ona sa katedralama, ona što govori "naš(ki)" jezik i ona sa silikonima, i ko zna šta još. Malo sam ja video, mada mogu da zamislim. Svako iz svog iskustva može da opiše još ko zna koliki broj.

Ono što sam shvatio: Da su Nemci kao Srbi i Nemačka bi bila kao Srbija. To ne bi bilo dobro za ovaj svet, a ni za mene. Ovako imam i gde da radim i gde da živim. Blago meni!Samo što moram da radim i živim na smenu. Teško meni!