Dnevnik – i dodatak

U četvrtak, 11. juna, urednicima „Dnevnika” trebalo je pedeset minuta da „spakuju” sve dnevne vesti. Događaji, srećom, nisu bili posebno dramatični. Ni rata, ni poplava, ni otmica, ni zemljotresa, ni oružanih pljački, ni saobraćajnih katastrofa. Bilo je čak i izuzetno lepih povoda: beogradski student Mirko Đorđević pobedio je na međunarodnom takmičenju mladih komunikatora nauke, novinar RTS-a Branko Stanković primio je nagradu za novinarsku hrabrost...

Glavni „krivac” za iskakanje iz termina bio je – Ratko Mladić! Federalna televizija BiH objavila je kao nove i ekskluzivne stare snimke iz privatnog života odbeglog generala, te je usledilo raskrinkavanje ovog falsifikata, objašnjavanje cilja s kojim je učinjen, razmatranja posledica na odnose Srbije i Bosne, navođenje reakcija iz Brisela i Haga.

Ne samo zbog „glavnog junaka”, podsetio je ovaj „Dnevnik” na one s početka devedesetih kad je glavna informativna emisija Televizije Srbije (Beograd) trajala po devedeset minuta. Pa se rodio i čuveni „Dnevnikov dodatak”. To „pitino dete” postalo je kasnije simbol informisanja i izveštavanja proglašenog za ordinarnu političku propagandu, a oni koji su ga „mesili” upravo stižu na tapet državnih organa rešenih da istraže ratnohuškačke grehe pojedinih pripadnika sedme sile.

Upravo da naglase raskid s tom zlehudom prošlošću, novi tvorci „Dnevnika”, ustoličeni posle petooktobarskih promena, odlučili su da ga vrate u obrazac sažetog pregleda bitnih vesti i smeste ih u razumnih trideset minuta. Informacije su proširivali samo onoliko koliko je nužno za njihovo potpunije razumevanje, a dodavali, ako je preticalo mesta i minuta, poneki neobavezan, zanimljiv i zabavan prilog.

Poneti, valjda, činjenicom da je „Dnevnik” emisija rekordne gledanosti, u RTS-u su se opustili i razmahali, pa sve češće prekoračuju satnicu. Nju su, inače, sami odredili i u svojoj programskoj šemi uporno za 20 sati, posle „Dnevnika”, najavljuju seriju, direktan prenos, igrani film...

Ukoliko želi da povrati programsku disciplinu bar na Prvom programu (na Drugom je ona već drastično narušena prenosima sednica Narodne skupštine), Radio-televiziji Srbije stoje na raspolaganju bar dve mogućnosti. Prva je da zvanično proširi vreme „Dnevnika” za petnaest minuta (tolika su obično sadašnja prekoračenja). Druga je da posle „Dnevnika” ustanovi polusatnu emisiju koja bi, po sadržaju, bila tema dana – a po nazivu nešto atraktivnije (čega bi se sadašnji direktor lako mogao setiti). „Dnevnik” bi se time rasteretio, a politički važne teme, kao gorepomenuta, dobile bi zasluženi tretman uz dodatne podatke, izjave, intervjue, komentare.

Ne treba strahovati da će ponestati građe. Ima je svakodnevno na pretek. U izdanju „Dnevnika” o kom je ovde bilo reči, za temu dana mogao je da konkuriše i prilog o pomenu jagodinskom novinaru Milanu Pantiću čije ubistvo, ni posle deset godina, nije rasvetljeno. Bio bi to dobar izbor u času kad se oživljava javno preispitivanje novinarskog rada.

Branka Otašević