Najviše se veruje mantiji i uniformi

Skupština Srbije uživa poverenje tek dva odsto građana Srbije, što je čini institucijom kojoj se najmanje veruje u državi, pokazalo je nedavno istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid). U Srpsku pravoslavnu crkvu i dalje se uzda najveći broj građana Srbije, iako istraživanja ove godine beleže pad poverenja od oko sedam odsto. Veće poverenje građana za poslednjih godinu dana uspele su da pridobiju samo Vojska Srbije i policija (za šest, odnosno dva odsto više nego prošle godine).

„Status” svih ostalih institucija manje-više isti je kao i prošle godine, razlike u poverenju nema čak ni kada se radi o Vladi Srbije, a u aktuelnu vladu građani Srbije uzdaju se baš koliko i u onu prethodnu. „Vlade u tranzicionim zemljama se nikada ne kotiraju visoko i to je pravilo koje nije zaobišlo ni Srbiju”, objašnjava Marko Blagojević, programski direktor Cesida.

Gora od vlade je jedino skupština. „Tome su dosta doprineli i mediji, otvaranjem brojnih afera u kojima se otkrivalo koliko troše poslanici. Skupština duže vreme trpi ozbiljne udarce”, objašnjava Blagojević.

Na dnu lestvice poverenja nalazi se i srpsko sudstvo kome u manjoj ili većoj meri ne veruje više od polovine građana Srbije.

Iako na listi najpopularnijih političara Boris Tadić ubedljivo vodi (sa 21 odsto) i „tuče” drugoplasiranog Tomislava Nikolića sa čitavih šest odsto razlike, u predsednika Srbije kao instituciju uzda se tek osam, a ne veruje mu čak 30 odsto građana.

Blagojević ističe da u ovom trenutku građani smatraju da je stanje u vojci i policiji bolje nego što je bilo, i da ovi državni organi rade bolje nego ranije. Međutim, nepoverenje u policiju je i dalje dvostruko veće od poverenja.

Vojska se, kako objašnjava Blagojević, veoma dobro kotirala 2004. i 2005. godine, u protekle dve godine beležila je pad da bi sada ponovo počela da zadobija poverenje. Više nego Vojsci veruje se samo još Crkvi.

„Poverenje građana u Crkvu je tradicionalno visoko, ali građani ne očekuju da se Crkva meša u poslove države, a Crkva teži tome, što utiče na odnos prema ovoj instituciji”, objašnjava Blagojević.

Do pada poverenja u Crkvu ove godine, kaže programski direktor Cesida, sigurno su dovele i „crkvene afere” kojih je bilo nekoliko, a poslednja među njima je slučaj „Crna reka”.

Ako je za utehu, napominje Blagojević, ni u zapadnim zemljama poverenje građana u institucije nije veliko jer je uobičajeno da je percepcija vlasti loša. A kod nas je to isto, samo mnogo gore.

D. Matović