Највише се верује мантији и униформи

Скупштина Србије ужива поверење тек два одсто грађана Србије, што је чини институцијом којој се најмање верује у држави, показало је недавно истраживање Центра за слободне изборе и демократију (Цесид). У Српску православну цркву и даље се узда највећи број грађана Србије, иако истраживања ове године бележе пад поверења од око седам одсто. Веће поверење грађана за последњих годину дана успеле су да придобију само Војска Србије и полиција (за шест, односно два одсто више него прошле године).

„Статус” свих осталих институција мање-више исти је као и прошле године, разлике у поверењу нема чак ни када се ради о Влади Србије, а у актуелну владу грађани Србије уздају се баш колико и у ону претходну. „Владе у транзиционим земљама се никада не котирају високо и то је правило које није заобишло ни Србију”, објашњава Марко Благојевић, програмски директор Цесида.

Гора од владе је једино скупштина. „Томе су доста допринели и медији, отварањем бројних афера у којима се откривало колико троше посланици. Скупштина дуже време трпи озбиљне ударце”, објашњава Благојевић.

На дну лествице поверења налази се и српско судство коме у мањој или већој мери не верује више од половине грађана Србије.

Иако на листи најпопуларнијих политичара Борис Тадић убедљиво води (са 21 одсто) и „туче” другопласираног Томислава Николића са читавих шест одсто разлике, у председника Србије као институцију узда се тек осам, а не верује му чак 30 одсто грађана.

Благојевић истиче да у овом тренутку грађани сматрају да је стање у војци и полицији боље него што је било, и да ови државни органи раде боље него раније. Међутим, неповерење у полицију је и даље двоструко веће од поверења.

Војска се, како објашњава Благојевић, веома добро котирала 2004. и 2005. године, у протекле две године бележила је пад да би сада поново почела да задобија поверење. Више него Војсци верује се само још Цркви.

„Поверење грађана у Цркву је традиционално високо, али грађани не очекују да се Црква меша у послове државе, а Црква тежи томе, што утиче на однос према овој институцији”, објашњава Благојевић.

До пада поверења у Цркву ове године, каже програмски директор Цесида, сигурно су довеле и „црквене афере” којих је било неколико, а последња међу њима је случај „Црна река”.

Ако је за утеху, напомиње Благојевић, ни у западним земљама поверење грађана у институције није велико јер је уобичајено да је перцепција власти лоша. А код нас је то исто, само много горе.

Д. Матовић