Jenjava evroentuzijazam političke elite

Evroentuzijazam srpske političke elite jenjava. To pokazuju rezultati međunarodnog istraživačkog projekta INTUNE. Nažalost, još uvek nisu sakupljeni podaci za sve zemlje pa se ne može reći da li je Srbija u tom pogledu izuzetak ili je reč o evropskom trendu.

Pre dve godine, kada je realizovan prvi talas istraživanja, srpska politička elita prema indeksu orijentacije ka EU nalazila se na sredini liste posmatranih evropskih zemalja, dakle, ispred mnogih novih i starih članica EU. U međuvremenu, na političkoj sceni Srbije došlo je do značajnih promena. Da podsetimo – Kosovo je proglasilo nezavisnost koju je priznao veći broj evropskih zemalja, Holandija je blokirala potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, održani su vanredni predsednički i parlamentarni izbori, došlo je do podele u najvećoj opozicionoj stranci, a posledice svetske ekonomske krize počele su da se osećaju sve intenzivnije.

Interesovalo nas je da li su i na koji način sveukupne promene uticale na stav srpskih političara prema EU? U ovom tekstu ograničićemo se na poređenje stavova prema stepenu vezanosti za EU i poverenja u ključne evropske institucije.

Ljudi različito izražavaju svoju povezanost sa teritorijalnim entitetima. Pitali smo naše političare u kojoj meri, između ostalog, osećaju vezanost za Srbiju, odnosno EU (tabela 1).

Pre svega, može se uočiti da je patriotizam u odnosu na evroizam bio izraženiji pre dve godine. U tom pogledu naši političari ne predstavljaju izuzetak, ali je interesantno da je razlika u stepenu vezanosti za zemlju u odnosu na vezanost za EU sada znatno naglašenija. Taj zaključak očigledniji je ako se posmatraju samo oni koji izražavaju veoma jak stepen vezanosti za ovaj ili onaj entitet. Evroentuzijaste bi mogle da ohrabri činjenica da, uprkos tome, većina ispitanika (58,1 odsto) iskazuje veći ili manji stepen vezanosti za EU. Međutim, s obzirom na to da je u odnosu na druge zemlje vezanost srpske elite za EU bila i ranije mala, dalje slabljenje osećanja povezanosti može se smatrati alarmantnim.

Jedan niz pitanja odnosio se na stepen uverenja koja ovdašnji političari imaju o tome da najvažnije evropske institucije obično donose ispravne odluke. Rad svake od tri ključne institucije – Evropski parlament (EP), Evropski savet ministara (ESM) i Evropska komisija (EK) – ocenjivan je od 0 do 10, a u tabeli dva navedeni su samo procenti koji se odnose na one koji izražavaju potpuno (ne)poverenje.

Pre nego što prokomentarišemo navedene podatke, treba reći da je stepen poverenja srpskih političara u rad evropskih institucija bio znatno ispod evropskog proseka i pre dve godine. Tako su, na primer, političari iz svih evropskih zemalja rad EP u 2007. ocenili prosečnom ocenom 6,1, a u Srbiji 4,7. Istu prosečnu ocenu srpski političari dali su EK i ESM, dok su ih evropski političari ocenili 5,6 i 5,8.

Prosečna ocena rada evropskih institucija, koju su dali srpski političari sada je 4,6 za EP i EK, odnosno 4,4 za ESM. Nešto drugo se, međutim, značajno promenilo. Reč je o broju onih koji imaju potpuno (ne)poverenje u rad evropskih institucija. No, dok je procenat onih koji nemaju nimalo poverenja u evropske institucije prepolovljen, broj onih koji imaju potpuno poverenje sveden je na jednu ili dve osobe.

Razlozi smanjenja potpunog nepoverenja kriju se, po svoj prilici, u činjenici da su ovoga puta predstavnici SRS-a odbili da učestvuju u istraživanju (time je kvalitet podataka značajno uvećan jer, kako pokazuju rezultati istraživanja i izbora, broj njihovih poslanika u Skupštini Srbije potpuno je nesrazmeran uticaju koji ta stranka ima u biračkom telu i političkom životu Srbije). Zbog toga su mnogo indikativniji podaci koji svedoče o desetkovanju broja onih koji imaju potpuno poverenje u rad evropskih institucija. Naravno, reći da u Srbiji gotovo nema političara koji ima bezgranično poverenje u rad evropskih institucija ne znači mnogo. To se čak može tumačiti kao odlika koja govori o kritičkom prosuđivanju ocenjivača. Zato je važnije istaći da je mnogo veći broj onih koji u određenom stepenu nemaju poverenja u rad evropskih institucija od broja onih koji imaju. Naime, s malim razlikama u zavisnosti o kojoj je instituciji reč, četvrtina ispitanika podjednako veruje i ne veruje u njihov rad, četvrtina ima više poverenja nego nepoverenja, a polovina srpskih političara ima više nepoverenja nego poverenja u rad svake od posmatranih evropskih institucija.

Navedeni podaci mogli bi se objasniti pomenutim političkim promenama, ali mnogo je važnije da oni koji brinu o evropskoj budućnosti Srbije iz njih izvuku određene pouke. Vrlo je verovatno da, nezavisno od stava javnosti i političara, Srbija nema drugačiju budućnost osim evropske. Međutim, stepen poverenja u evropske institucije i nivo identifikacije sa EU mogu bitno uticati na cenu i brzinu integracije.

docent na Filozofskom fakultetu