Osnovcima smeta rasipništvo

Koliko su Beograđani bahati i koliko se rasipaju na račun prirodnih resursa, mahom neobnovljivih, zaintrigiralo je decu koja umeju da zapanje odrasle neiskvarenim pogledom na svet.

Sve češće slušamo o prekomernoj potrošnji vode, racionalnom korišćenju energije i fosilnih goriva, nerazgradivom otpadu koji se „seje” po parkovima i rečnim obalama. Umesto zelenila, rastu nove zgrade, trotoari, tržni centri... i sve je manje vrabaca – primetili su osnovci škole „Drinka Pavlović” i odlučili da se pozabave ovim temama.

Dečacima i devojčicama petog, šestog i sedmog razreda navirale su ideje i uz pomoć nastavnika realizovane su i sabrane u projekat „Ekološki otisci – Uticaj na planetu”. Zbog konstantne gužve u gradu dovitljivim školarcima palo je na pamet da na većim raskrsnicama istražuju da li sugrađani vode računa o zagađivanju vazduha. Nametnuo se zaključak da Beograđani ne štede na kupovini goriva, a ekologija im nije ni na kraj pameti budući da je, kako su deca izbrojala, svaki dvadeseti vozač imao jednog ili više putnika, a ovdašnja vozila troše mnogo fosilnog, nepovratnog goriva ispuštajući gasove koji pospešuju efekat staklene bašte.

Oštrom dečjem oku zasmetalo je i to što je zanemarljiv broj onih koji u kupovinu nose torbe ili korpe, a u prodavnicama za svaku sitnicu uzimaju plastičnu kesu. Motreći na potrošače u supermarketima, osnovci su ustanovili da se na opštini Stari grad, koja ima oko 15.000 meštana, dnevno upotrebi jedna i po kesa po glavi stanovnika. Procenjuje se da se u svetu godišnje iskoristi oko 750 milijardi kesa. Kod nas one se umesto na gomili za reciklažu neretko nađu, bačene, u rekama, na krošnjama ili kraj klupe u gradskim parkovima. Sve su za jednokratnu upotrebu, izrađene od nerazgradive plastike koja će nadživeti deset budućih generacija Beograđana. Zato deca savetuju odrasle da se kesa i predmeta od materijala koji, poput čaša od jogurta, nisu biorazgradivi, ne ratosiljaju brže-bolje već da ih maksimalno iskoriste. Tako će uostalom sačuvati i novac za izlet ili nekoliko pozorišnih predstava, poručili su osnovci.

(/slika2)U prilog tome osmislili su, napravili i podelili roditeljima platnene torbe za kupovinu. A onda i zaista krenuli u šoping po štedljivu sijalicu i običnu žarulju da bi ih uporedili u školskom kabinetu za fiziku. Eksperiment je pokazao da štedljive opravdano nose ime. Troše dvostruko manje energije od standardnih, a traju deset puta duže. Kada se to zna, onda cena nije merilo u odabiru. Bespotreban utrošak energije koji uz to košta deca su prepoznala u rutini svakodnevice. Treba isključivati svetla u prostorijama u kojima se ne boravi, bojler uključivati samo noću, koristiti obične pegle jer one na paru troše i do hiljadu vati više po satu. Redovno odmrzavanje zamrzivača se takođe isplati jer previše leda povećava potrošnju struje i za 30 odsto.Ekspres lonac je pun pogodak. Osim što je hrana brže gotova, uštedi se 50 odsto električne energije. A kao ključno deca su navela da kad god se ukaže prilika vreme treba provoditi van kuće. Aktivnosti u prirodi blagotvorno utiču na razvoj mališana za razliku od gledanja televizije i dangubljenja uz kompjuterske igrice.

Neracionalnoj potrošnji vode posvetili su posebno vreme i sada zatvaraju slavinu kada peru zube štedeći i do deset litara „česmovače”, a umesto kupanja radije se tuširaju jer se tako ne baci tri puta više dragocenog napitka. Praktičan primer i predlog je popravka neispravnih slavina. Dnevno može bespotrebno da iscuri oko 40 litara vode, što je na godišnjem nivou više od 12.000 litara.

– Ćerka mi je tražila čašu hladne vode. Po navici, odvrnula sam česmu da malo otekne. Negodujući došla je u kuhinju, zavrnula slavinu, ubacila u čašu dve kocke leda i pokazala mi da može i tako – prepričala je iskustvo jedne mame Marina Drndarski, nastavnica biologije i rukovodilac ekološkog projekta učenika „Drinke Pavlović”.  

Zajednički rad đaka i nastavnika trajao je pet meseci i nedavno je osvojio zavidnu nagradu na međunarodnom takmičenju u Austriji. Nadmetanje je organizovala Svetska fondacija za zaštitu živog sveta (WWF) i Erste banka.

– Učestvovalo je 30 škola iz 10 zemalja Evrope, od kojih su samo četiri bile osmoletke. Naša grupa „Eko-musketari” zavredela je drugo mesto, a pobedili su srednjoškolci iz Ukrajine – objasnila je Milena Bićanin, direktorka škole.

Neprocenjiv uspeh dečjeg angažovanja ipak je to što su uvideli i promenili loše navike. Kruna zalaganja su Eko-kodeks ponašanja, ozvaničen pravilnik koji će u školi važiti od iduće godine i uključivanje đačke ideje u projekat „Očistimo Srbiju” Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Ponosni na otkrića, od roditelja pa do slučajnih prolaznika, đaci opominju svakoga ko je nemaran i nebrižan prema prirodi.

M. Simić