Основцима смета расипништво

Колико су Београђани бахати и колико се расипају на рачун природних ресурса, махом необновљивих, заинтригирало је децу која умеју да запање одрасле неисквареним погледом на свет.

Све чешће слушамо о прекомерној потрошњи воде, рационалном коришћењу енергије и фосилних горива, неразградивом отпаду који се „сеје” по парковима и речним обалама. Уместо зеленила, расту нове зграде, тротоари, тржни центри... и све је мање врабаца – приметили су основци школе „Дринка Павловић” и одлучили да се позабаве овим темама.

Дечацима и девојчицама петог, шестог и седмог разреда навирале су идеје и уз помоћ наставника реализоване су и сабране у пројекат „Еколошки отисци – Утицај на планету”. Због константне гужве у граду довитљивим школарцима пало је на памет да на већим раскрсницама истражују да ли суграђани воде рачуна о загађивању ваздуха. Наметнуо се закључак да Београђани не штеде на куповини горива, а екологија им није ни на крај памети будући да је, како су деца избројала, сваки двадесети возач имао једног или више путника, а овдашња возила троше много фосилног, неповратног горива испуштајући гасове који поспешују ефекат стаклене баште.

Оштром дечјем оку засметало је и то што је занемарљив број оних који у куповину носе торбе или корпе, а у продавницама за сваку ситницу узимају пластичну кесу. Мотрећи на потрошаче у супермаркетима, основци су установили да се на општини Стари град, која има око 15.000 мештана, дневно употреби једна и по кеса по глави становника. Процењује се да се у свету годишње искористи око 750 милијарди кеса. Код нас оне се уместо на гомили за рециклажу неретко нађу, бачене, у рекама, на крошњама или крај клупе у градским парковима. Све су за једнократну употребу, израђене од неразградиве пластике која ће надживети десет будућих генерација Београђана. Зато деца саветују одрасле да се кеса и предмета од материјала који, попут чаша од јогурта, нису биоразградиви, не ратосиљају брже-боље већ да их максимално искористе. Тако ће уосталом сачувати и новац за излет или неколико позоришних представа, поручили су основци.

(/slika2)У прилог томе осмислили су, направили и поделили родитељима платнене торбе за куповину. А онда и заиста кренули у шопинг по штедљиву сијалицу и обичну жаруљу да би их упоредили у школском кабинету за физику. Експеримент је показао да штедљиве оправдано носе име. Троше двоструко мање енергије од стандардних, а трају десет пута дуже. Када се то зна, онда цена није мерило у одабиру. Беспотребан утрошак енергије који уз то кошта деца су препознала у рутини свакодневице. Треба искључивати светла у просторијама у којима се не борави, бојлер укључивати само ноћу, користити обичне пегле јер оне на пару троше и до хиљаду вати више по сату. Редовно одмрзавање замрзивача се такође исплати јер превише леда повећава потрошњу струје и за 30 одсто.Експрес лонац је пун погодак. Осим што је храна брже готова, уштеди се 50 одсто електричне енергије. А као кључно деца су навела да кад год се укаже прилика време треба проводити ван куће. Активности у природи благотворно утичу на развој малишана за разлику од гледања телевизије и дангубљења уз компјутерске игрице.

Нерационалној потрошњи воде посветили су посебно време и сада затварају славину када перу зубе штедећи и до десет литара „чесмоваче”, а уместо купања радије се туширају јер се тако не баци три пута више драгоценог напитка. Практичан пример и предлог је поправка неисправних славина. Дневно може беспотребно да исцури око 40 литара воде, што је на годишњем нивоу више од 12.000 литара.

– Ћерка ми је тражила чашу хладне воде. По навици, одврнула сам чесму да мало отекне. Негодујући дошла је у кухињу, заврнула славину, убацила у чашу две коцке леда и показала ми да може и тако – препричала је искуство једне маме Марина Дрндарски, наставница биологије и руководилац еколошког пројекта ученика „Дринке Павловић”.  

Заједнички рад ђака и наставника трајао је пет месеци и недавно је освојио завидну награду на међународном такмичењу у Аустрији. Надметање је организовала Светска фондација за заштиту живог света (WWF) и Ерсте банка.

– Учествовало је 30 школа из 10 земаља Европе, од којих су само четири биле осмолетке. Наша група „Еко-мускетари” завредела је друго место, а победили су средњошколци из Украјине – објаснила је Милена Бићанин, директорка школе.

Непроцењив успех дечјег ангажовања ипак је то што су увидели и променили лоше навике. Круна залагања су Еко-кодекс понашања, озваничен правилник који ће у школи важити од идуће године и укључивање ђачке идеје у пројекат „Очистимо Србију” Министарства животне средине и просторног планирања. Поносни на открића, од родитеља па до случајних пролазника, ђаци опомињу свакога ко је немаран и небрижан према природи.

М. Симић