NIKOLA SAMARDžIĆ

Budućnost Srbije politički profilišu funkcionalno nepismeni tranzicioni gubitnici, slobodno se poistovećujući s porukama čiji su sadržaji daleko od demokratskih i liberalnih vrednosti. Sistemski uspesi i opšte slobode inače dosežu do granica prosvetiteljstva. Dominantne elite neguju kolektivizme i u smislu sopstvenih uverenja, i u službi demagoškog populizma. Kako preseći taj začarani krug?

Deca su u Srbiji briga bespomoćnih roditelja i bedno plaćenih, zanemarenih nastavnika. Koliko devojčica osnovnu školu završi uspešno ovladavši imidžom prostitutki sa Ibarske? Dečacima su idoli banditi iz čitulje. Da li roditelji prilagođavaju decu izgledima da će biti samo posluga radikalskim i domaćinskim kabadahijama? Ili će se ipak probiti zahvaljujući najgorim ljudskim osobinama. Da li se odvija podmukla, opasna mimikrija? Nisu slučajno naša deca na evropskom dnu školskih znanja. Kad je škola na društvenom dnu. Srbija je uzalud u neverici da je njena prosečna pamet ispod evropske i američke. Bila bi slaba uteha pozivanje na biološke posledice ratova, genocida, patnji i siromaštva. Srbija je imala i dobre prilike, od kojih je odustajala. Propustila je i protekle, najbolje tranzicione godine. I uvek su se, na počecima novog propadanja, javljali zabrinuti, jurodivi vizionari, opominjući na zavete predaka, stvarne ili izmišljene, i stanje na periferijama nacionalnog kolektiva.

Sinergija klerofašizma i neostaljinizma sputana je, srećom, napretkom privatizacije, ali i mehanizmima kleptokratije koji domaće pljačkaše uvode u sisteme razvijenog sveta. U atmosferi obnove autoritarnog poretka, ili njegovih važnih sadržaja, LDP je osnovana i u zamisli da se društvo ohrabri pred izvesnošću sužavanja državnog intervencionizma. Državi, u tom smislu, izmiče i prosvetna politika, pojavom privatnih škola, i usled evropskih pritisaka da se usaglase školska i univerzitetska načela i programi. O ishodu tekućih procesa najtačniji sud daće slobodno tržište kapitala, rada i znanja. Ali će i najliberalnija vlada pokušati da utiče na školsku politiku. Ako ništa drugo, uprkos odlivu mozgova tokom devedesetih, Srbiji i njenim vladama preostaće malo resursa izuzev ljudskih.

Milijardu s kojom nije sigurna šta će, vlada bi mogla da uloži u nove generacije kojima će približiti visoke tehnologije. Brz Internet u svaku kuću i školu. Izvor svih znanja. Ali je savremeno znanje pre svega umeće pristupa obaveštenjima, umeće njihove organizacije, skladištenja ili tumačenja, i umeće komunikacija.

Pod diktatom pseudotradicionalizma, društvo se otuđilo od sopstvene prošlosti. Uloga istorije je i neka vrsta sećanja na budućnost. U godini njegovog jubileja, trebalo bi se zapitati da li je Tesla mogao završiti kao policijski batinaš u Drnišu. I da li je zaslužio da se njegovo ime podmuklo podmetne za naziv surčinskog aerodroma koji je trebalo da ponese ime Zorana Đinđića. Tesla, međutim, nije uspeo ni kao Srbin ni kao Hrvat, nego odlaskom u jezgro buduće globalne zajednice. U neposrednoj budućnosti, taj svet i njegova ostvarenja Srbija će razumevati i usvajati u onoj meri u kojoj ona ne dopušta da postane pravoslavno-talibanski Gulag. Ali zbog sporosti reformi ostaju osujećena tolika bezimena i zanemarena deca koja imaju pravo i na one materijalne i duhovne prilike koje su dostupne ministrima, tajkunima i vladikama.