Smene i nametanja

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 22. juna – Iako su Parlamentarna skupština Saveta Evrope i Evropska komisija za demokratiju kroz primenu prava, poznatija kao Venecijanska komisija, pre šest godina konstatovale da su takozvana „bonska ovlašćenja” nespojiva sa demokratskim principima, visoki predstavnici međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini ih i danas koriste. Poslednji primer je odluka Valentina Incka kojom je 20. juna stavio van snage zaključke Narodne skupštine Republike Srpske o efektima nadležnosti prenesenih sa njenih na zajedničke organe BiH.

„Bonska ovlašćenja” data su visokim predstavnicima Deklaracijom Saveta za primenu mira, usvojenom u Bonu 10. decembra 1997. godine. Tačnije, njom je naknadno podržana odluka tadašnjeg visokog predstavnika Karlosa Vestendorpa kojom je 4. oktobra 1998. godine smenio načelnika opštine Stolac Peru Raguža. Od tada do danas, visoki predstavnici su na osnovu „bonskih ovlašćenja” smenili 177 zvaničnika u BiH. Od toga broja 54 su „pomilovana”, a ostali su i danas u stanju „građanske smrti” – zabranjen im je rad u državnim službama i preduzećima, bavljenje politikom i kandidovanje na izborima. Osim toga, visoki predstavnicu su doneli oko 800 obavezujućih odluka, među kojima su i brojni zakoni, pa čak i promene ustava.

Za odluke o smenjivanju demokratski izabranih zvaničnika važno je reći sledeće: u pouci o pravnom leku stoji da se njihovi akti ne mogu osporavati ni pred domaćim, ni pred stranim sudovima, odnosno da ostaju na snazi dok visoki predstavnik ne odluči drugačije. Ipak, Ustavni sud BiH je usvojio apelaciju bivšeg predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Dragana Kalinića i radnika Obaveštajno-bezbednosne agencije Milorada Bilbije. Sud je konstatovao da im je visoki predstavnik prekršio pravo na fer postupak, jer nisu ni saslušani niti im je pružena mogućnost za odbranu, i pravo na pravni lek, koja im garantuje Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Stav da visoki predstavnici primenom „bonskih ovlašćenja” krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama zauzela je i Venecijanska komisija. Osim toga, ona je konstatovala da su „bonska ovlašćenja” visokog predstavnika nespojiva sa „demokratskim karakterom i suverenitetom BiH”. U Rezoluciji 1384, koju je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila 24. juna 2004. godine, pored ostalog, navedeno je i ovo: „Skupština smatra da je nepomirljivo sa demokratskim principima da Kancelarija visokog predstavnika bude u poziciji da donosi izvršne odluke, a da za njih ne snosi odgovornost, niti obavezu da opravda njihovu validnost, a da pri svemu tome nema pravnog leka.”

„Moj stav je da su ’bonska ovlašćenja’ nepotrebna i neprimerena, jer je BiH članica Saveta Evrope i potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Ne može visoki predstavnik zameniti organe jedne države i raditi njihove poslove. Umesto primene ’bonskih ovlašćenja’ bilo bi mnogo bolje da visoki predstavnik podstakne organe BiH da rade svoj posao u skladu sa propisima. Osim toga, želim da istaknem da pravo visokog predstavnika da bude vrhovni tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma nije i pravo da vrši vlast”, izjavio je za naš list profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci dr Željko Mirjanić.

I s pravne tačke gledišta sporna su „bonska ovlašćenja” visokog predstavnika. Profesor banjalučkog Pravnog fakulteta dr Petar Kunić je čim su visoki predstavnici počeli sa primenom „bonskih ovlašćenja” upozorio da ona – kada je reč o smenjivanju demokratski izabranih zvaničnika – nemaju uporišta u Bonskoj deklaraciji. Što se tiče privremenih odluka, visoki predstavnik može da ih donosi samo iz delokruga rada Predsedništva BiH i Saveta ministara, kada oni, usled različitih stavova, ne mogu da ih usvoje. Takve odluke ostaju na snazi dok ih Predsedništvo BiH i Savet ministara ne usvoje. S obzirom na to da ovi organi nisu zakonodavni, upozorio je dr Kunić, visoki predstavnik nema formalno pokriće za donošenje i nametanje zakona.