Puna čaša, a džepovi prazni

Kraljevo – Gradska skupština Kraljeva, na zasedanju održanom 20. juna, donela je odluku da kubik vode za domaćinstva sa 17,56 poskupi na 32,12 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora, da se prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda ubuduće, umesto osam dinara po kvadratu, plaća 14,60 dinara. Takođe, poskupelo je i grejanje za poslovni i stambeni prostor pa će, recimo, građani ubuduće po kvadratu stana svih 12 meseci plaćati 27 odsto više, odnosno 52 umesto 44,80 dinara. Povećanje cena svojih usluga zatražila je i „Čistoća“ i, takođe prema odluci gradske skupštine, građani će uslugu iznošenja smeća plaćati šest odsto više, što je 2,23 umesto 2,10 dinara po kvadratu stana. Roditelji će za boravak svog prvog deteta u vrtiću plaćati 3.080 umesto dosadašnjih 2.376 dinara. Povećane su i cene raznih pogrebnih usluga tako da će se sahrana ubuduće plaćati 4.113 umesto 3.880 dinara.

Sva ova poskupljenja nekako bi kod građana i „prošla“ da nije povećanja cene vode, i to za oko 80 odsto. Da sve bude još „bolnije“, kako se na kraljevačkim ulicama može čuti, „to poskupljenje je usledilo po ’diktatu’ Nemaca, a lokalni političari su ga ’u ime i za račun građana’ olako prihvatili“. O čemu je, uistinu, reč?

Cena vode za građane povećana je toliko jer odavno već onemoćala kraljevačka privreda, koja je do sada plaćala vodu tri puta skuplje nego domaćinstva, to više ne može da podnosi. Kako u „Vodovodu“ doznajemo, firme duguju 90 odsto višemilionskog duga ovom javnom preduzeću, primera radi, dugovanje za potrošenu vodu samo Fabrike vagona i „Magnohroma“ iznosi 216 miliona dinara i ko zna kako i kada će biti naplaćeno. Zato je, valjda, cena vode za preduzeća ostala ista, 59 dinara po kubiku, a sav novi namet prebačen na kućne budžete. Doduše, donekle je tačno da je to tražio i inostrani partner, jer Kraljevo je jedan od osam gradova u kojima se primenjuje sporazum o investiranju i razvoju ove infrastrukture, potpisan između Vlade Srbije, odnosno Ministarstva za NIP i vlade Nemačke, a koji finansijski podržava nemačka banka KFV. Na uslove tog sporazuma pristala je i lokalna samouprava u Kraljevu i ovde je, za rekonstrukciju vodovodne mreže, već potrošena donacija od 800.000 evra. No, uslov za dobijanje novih para u iznosu od pet miliona evra za nova tehnološka unapređenja u kraljevačkom vodosistemu jeste postizanje ekonomske cene vode do 2013. godine, izjednačavanje cena za svakog potrošača, naplata svakom potrošaču, pa će čak i na javnim česmama popijenu vodu plaćati gradska uprava, a neće biti besplatne vode ni za socijalne slučajeve, izbeglice..., odnosno eventualne povlastice za njih ići će na račun lokalne samouprave.

Bez sumnje, predstavnici pomenute banke hoće čistu računicu i sigurnost povratka svog novca i, samo u slučaju da se za to stvore preduslovi, Kraljevu nude dva miliona evra kao donaciju i tri miliona kao kredit, po kamatnoj stopi od jedan odsto – mesečno!

– Uprkos takvoj kamati, kad se sve sabere – kaže za „Politiku“ Marko Romčević, direktor kraljevačkog preduzeća „Vodovod“ – ipak je ovako dobijen novac jeftin, a to što se traži postizanje ekonomske cene je na prilično zdravim osnovama. Naime, nema logike da privreda plaća višu cenu vode od građana, a da građani piju vodu po ceni nižoj od proizvodne koja je sada 39 dinara po kubiku. Ulaganje u vodosistem i postizanje ’prave’ i jedinstvene cene do 2013. godine znači da ćemo imati dovoljno kvalitetne vode i u sušnom periodu. Zbog cene moraćemo da je štedljivo trošimo, a ne trostruko više od stanovnika Evrope, koji vodu plaćaju oko pet evra po kubiku.

Romčević ne skriva da će, dok se ne dostigne ta ekonomska cena, voda poskupljivati svake godine. To je, dakle, dugoročni plan za uvek punu čašu zdrave pijaće vode, ali su na drugom tasu mnogi presahli izvori prihoda u Kraljevu. Jer, posle privatizacije, gotovo da ne radi „Magnohrom“, Fabrika vagona, „Jasen“, „Gibnjara“, „Kisikana“... Nema više „Papirpometa“, „Poljoprometa“, „Gvožđara“... Nezaposlenost u ovom gradu je oko 25 odsto, odnosno posao traži 15.002 stanovnika, a oni „srećnici“ koji imaju radna mesta zarađuju prosečno 28.823 dinara, što je za pet hiljada manje od proseka u Srbiji.