Пуна чаша, а џепови празни

Краљево – Градска скупштина Краљева, на заседању одржаном 20. јуна, донела је одлуку да кубик воде за домаћинства са 17,56 поскупи на 32,12 динара по квадратном метру стамбеног простора, да се пречишћавање и одвођење отпадних вода убудуће, уместо осам динара по квадрату, плаћа 14,60 динара. Такође, поскупело је и грејање за пословни и стамбени простор па ће, рецимо, грађани убудуће по квадрату стана свих 12 месеци плаћати 27 одсто више, односно 52 уместо 44,80 динара. Повећање цена својих услуга затражила је и „Чистоћа“ и, такође према одлуци градске скупштине, грађани ће услугу изношења смећа плаћати шест одсто више, што је 2,23 уместо 2,10 динара по квадрату стана. Родитељи ће за боравак свог првог детета у вртићу плаћати 3.080 уместо досадашњих 2.376 динара. Повећане су и цене разних погребних услуга тако да ће се сахрана убудуће плаћати 4.113 уместо 3.880 динара.

Сва ова поскупљења некако би код грађана и „прошла“ да није повећања цене воде, и то за око 80 одсто. Да све буде још „болније“, како се на краљевачким улицама може чути, „то поскупљење је уследило по ’диктату’ Немаца, а локални политичари су га ’у име и за рачун грађана’ олако прихватили“. О чему је, уистину, реч?

Цена воде за грађане повећана је толико јер одавно већ онемоћала краљевачка привреда, која је до сада плаћала воду три пута скупље него домаћинства, то више не може да подноси. Како у „Водоводу“ дознајемо, фирме дугују 90 одсто вишемилионског дуга овом јавном предузећу, примера ради, дуговање за потрошену воду само Фабрике вагона и „Магнохрома“ износи 216 милиона динара и ко зна како и када ће бити наплаћено. Зато је, ваљда, цена воде за предузећа остала иста, 59 динара по кубику, а сав нови намет пребачен на кућне буџете. Додуше, донекле је тачно да је то тражио и инострани партнер, јер Краљево је један од осам градова у којима се примењује споразум о инвестирању и развоју ове инфраструктуре, потписан између Владе Србије, односно Министарства за НИП и владе Немачке, а који финансијски подржава немачка банка КФВ. На услове тог споразума пристала је и локална самоуправа у Краљеву и овде је, за реконструкцију водоводне мреже, већ потрошена донација од 800.000 евра. Но, услов за добијање нових пара у износу од пет милиона евра за нова технолошка унапређења у краљевачком водосистему јесте постизање економске цене воде до 2013. године, изједначавање цена за сваког потрошача, наплата сваком потрошачу, па ће чак и на јавним чесмама попијену воду плаћати градска управа, а неће бити бесплатне воде ни за социјалне случајеве, избеглице..., односно евентуалне повластице за њих ићи ће на рачун локалне самоуправе.

Без сумње, представници поменуте банке хоће чисту рачуницу и сигурност повратка свог новца и, само у случају да се за то створе предуслови, Краљеву нуде два милиона евра као донацију и три милиона као кредит, по каматној стопи од један одсто – месечно!

– Упркос таквој камати, кад се све сабере – каже за „Политику“ Марко Ромчевић, директор краљевачког предузећа „Водовод“ – ипак је овако добијен новац јефтин, а то што се тражи постизање економске цене је на прилично здравим основама. Наиме, нема логике да привреда плаћа вишу цену воде од грађана, а да грађани пију воду по цени нижој од производне која је сада 39 динара по кубику. Улагање у водосистем и постизање ’праве’ и јединствене цене до 2013. године значи да ћемо имати довољно квалитетне воде и у сушном периоду. Због цене мораћемо да је штедљиво трошимо, а не троструко више од становника Европе, који воду плаћају око пет евра по кубику.

Ромчевић не скрива да ће, док се не достигне та економска цена, вода поскупљивати сваке године. То је, дакле, дугорочни план за увек пуну чашу здраве пијаће воде, али су на другом тасу многи пресахли извори прихода у Краљеву. Јер, после приватизације, готово да не ради „Магнохром“, Фабрика вагона, „Јасен“, „Гибњара“, „Кисикана“... Нема више „Папирпомета“, „Пољопромета“, „Гвожђара“... Незапосленост у овом граду је око 25 одсто, односно посао тражи 15.002 становника, а они „срећници“ који имају радна места зарађују просечно 28.823 динара, што је за пет хиљада мање од просека у Србији.