Metropolis u provinciji

Pokrenuta je, i zahuktava se, rasprava o administrativnoj regionalizaciji Srbije. Pri tom se govori uglavnom o ekonomskim prednostima takvog (drugačijeg) ustrojstva države. Nije se još čulo da je neko priliku iskoristio da naglasi šta bi novi politički koncept mogao da donese kulturnom napretku. A upravo je „decentralizacija kulture” još davno postavljen zadatak čijem bi ispunjenju baš sad bilo zgodno dati dodatni podstrek.

Na tom tragu kreću se specijalna izdanja „Metropolisa”, kulturnog mozaika dugog trajanja, brižljivo uređivanog, preglednog po sadržaju, doteranog po izgledu, ozbiljnog, ali ne i pretencioznog po tonu saopštavanja, kazivanja, vrednovanja. Upravo je prikazana trideseta emisija iz ciklusa posvećenog kulturnim zbivanjima u unutrašnjosti.

„Prestoničke kamere” po pravilu su putovale u Niš, Kragujevac, Sombor, Vranje, Zaječar, Loznicu... kad se tamo održavao neki od filmskih, pozorišnih ili pesničkih festivala, u vreme trajanja likovnih kolonija ili muzičkih smotri. A svako je imao po nešto – jer je takva, „manifestaciona” delatnost garantovala izlazak na veliku scenu, upisivanje na kulturnu mapu, bar nekoliko dana ili celu sedmicu opšte živosti, kolektivnog lokalnog uživanja i šire medijske pažnje. Stvorena je u najčešćem broju slučajeva i lepa tradicija, kulturno značajna i umetnički vredna festivalska delatnost.

No „Metropolis” se odlučio da zabeleži redovno stanje stvari u kulturi „provincije”, da sklopi „kulturne panorame” i predstavi lokalne institucije i pregaoce. Pokazale su se mnoge bogate opštinske biblioteke i sređeni zavičajni muzeji, viđeni su mnogi talentovani mladi ljudi koji se bave umetnošću, potvrdio se entuzijazam amatera, dokazan je napor stručnih ljudi da se održi – i podigne – intelektualni nivo sredine.

U ovakvim prigodama, naravno, slika može da ispadne lepša nego što stvarno jeste. Učesnici su se uzdržavali od prigovora na nepovoljne okolnosti za stvaralaštvo, na teškoće u kojima se živi i radi (za kulturu je to, uostalom, svuda opšte mesto). Serija je dovoljno učinila svedočeći o kulturnom potencijalima koji svuda postoje, u ljudima prvenstveno, a planirana regionalizacija možda može pomoći da se oni bolje iskoriste.

Neke emisije vredi izdvojiti i po snazi ukupnog utiska koji ostavljaju na gledaoca. Među njima je, recimo, emisija o Knjaževcu, ovih dana reprizirana, a snimljena još u februaru. Veoma skladno sklopljena je priča s poglavljima o prošlosti i sadašnjosti, o nasleđu i obnovi, o ustanovama i autorima, o duhu mesta i poznatim meštanima. Snimano s finim osećajem za pejsaže, predmete, ambijente (snimatelj Aleksandar Luković), iscizelirano u svim detaljima (reditelj Ivan Popović), ovo izdanje „Metropolisa” svakako je godilo Knjaževčanima – a kod ostalih je izazvalo interesovanje i simpatije za njihov gradić.