Метрополис у провинцији

Покренута је, и захуктава се, расправа о административној регионализацији Србије. При том се говори углавном о економским предностима таквог (другачијег) устројства државе. Није се још чуло да је неко прилику искористио да нагласи шта би нови политички концепт могао да донесе културном напретку. А управо је „децентрализација културе” још давно постављен задатак чијем би испуњењу баш сад било згодно дати додатни подстрек.

На том трагу крећу се специјална издања „Метрополиса”, културног мозаика дугог трајања, брижљиво уређиваног, прегледног по садржају, дотераног по изгледу, озбиљног, али не и претенциозног по тону саопштавања, казивања, вредновања. Управо је приказана тридесета емисија из циклуса посвећеног културним збивањима у унутрашњости.

„Престоничке камере” по правилу су путовале у Ниш, Крагујевац, Сомбор, Врање, Зајечар, Лозницу... кад се тамо одржавао неки од филмских, позоришних или песничких фестивала, у време трајања ликовних колонија или музичких смотри. А свако је имао по нешто – јер је таква, „манифестациона” делатност гарантовала излазак на велику сцену, уписивање на културну мапу, бар неколико дана или целу седмицу опште живости, колективног локалног уживања и шире медијске пажње. Створена је у најчешћем броју случајева и лепа традиција, културно значајна и уметнички вредна фестивалска делатност.

Но „Метрополис” се одлучио да забележи редовно стање ствари у култури „провинције”, да склопи „културне панораме” и представи локалне институције и прегаоце. Показале су се многе богате општинске библиотеке и сређени завичајни музеји, виђени су многи талентовани млади људи који се баве уметношћу, потврдио се ентузијазам аматера, доказан је напор стручних људи да се одржи – и подигне – интелектуални ниво средине.

У оваквим пригодама, наравно, слика може да испадне лепша него што стварно јесте. Учесници су се уздржавали од приговора на неповољне околности за стваралаштво, на тешкоће у којима се живи и ради (за културу је то, уосталом, свуда опште место). Серија је довољно учинила сведочећи о културном потенцијалима који свуда постоје, у људима првенствено, а планирана регионализација можда може помоћи да се они боље искористе.

Неке емисије вреди издвојити и по снази укупног утиска који остављају на гледаоца. Међу њима је, рецимо, емисија о Књажевцу, ових дана репризирана, а снимљена још у фебруару. Веома складно склопљена је прича с поглављима о прошлости и садашњости, о наслеђу и обнови, о установама и ауторима, о духу места и познатим мештанима. Снимано с финим осећајем за пејсаже, предмете, амбијенте (сниматељ Александар Луковић), исцизелирано у свим детаљима (редитељ Иван Поповић), ово издање „Метрополиса” свакако је годило Књажевчанима – а код осталих је изазвало интересовање и симпатије за њихов градић.